|
prase -> RE: Vozalice na akumulator (19.5.2010 9:23:17)
|
IZVORNA PORUKA: Vučko.ba.
Prase moje milo...sva sam tvoja moždikanja na ovoj temi pročitala, i uvijek mi je drago kad se ti oglasiš[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley31.gif[/image]
e sad ima onaj motorić na baterije , ima slika, ima auto na pedaleal se naravno odguruje nogama (sve je to od sestre naslijedio)
i više sam za ovaj na pedale, jer u krajnjem slučaju odgurivaće(joj koja riječ[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]) se nogama, a i jeftiniji je [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
medjutim sve je to skalamerija, a meni je sreća dnevni povezan sa trpezarijom pa je to jedna ogromna cjelina po kojoj može vozikati.
A zašto hoću da mu kupim, pa zato što jadničak mali nema ni dvije svoje igračke nego je sve od sestre naslijedio...duša moja mala ... i zato što mu je traktor zaista nešto posebno...baš ga gotivi
Ja se svim silama trudim da ne budem mama koja sve kupuje, ali ovde ne bih razmisljala ni minuta - kupila bih traktor. Ako je delija dovoljno veliki da razume da traktor mora da spava (da se napuni), mozda cak i taj na baterije - posto ima vec jedan na pedale ("odgurivanje"). Prikolica bi se i ovako "spontano" otkacila od vozanja, tako da ne pravi neku razliku. Veliki deo razloga i meni bi bio sto mladje dete retko sta ima bas svoje... E sad moram malu digresiju od teme, jace je od mene [sm=smiley36.gif]: mozda sam pisala negde, mozda i nisam, tek imam 3 sestre i brata od iste (jedine) tetke. Kako smo imali kucu na moru, tako smo prakticno i odrasli zajedno jer smo tamo bili od maja do oktobra svake godine. Elem, najstariji smo moj brat i ja, pa onda najstarija sestra mladja od nas 2 meseca, do najmladjih blizanaca koji su mladji od nas 4 godine. Sad, devojcica blizanac je naravno nosila vecinom stvari koje sam nosila prvo ja, pa jedna sestra, pa druga, pa su dosle do nje. Eventualno je jedna od nas tri pre nje bila preskocena... Mi smo mislili da ona i ne zna za to, tako brzo se raste kad si mali da su stvari prakticno nove i za to cetvrto nosenje (pogotovo letnje haljinice kojih smo imali 5 miliona i 2 plakara samo za nas 3 i sve je bilo zajednicko). Jednom prilikom tetka kupi jednu haljinicu, bas za tu najmladju sestru, iako je imala vec po 3 haljinice za svaki dan leta. Kako je ona bila srecna... Kako je cicala i trcala po kuci... Kako se ogledala pred ogledalom... I onda se snuzdila malo, okrenula se sva ozbiljna prema mami i pitala: "Mama, a jel' ovo STVARNO ja PRVA nosim?". Da se razumemo, tada su i vremena bila drasticno drugacija, nije se garderoba nasledjivala jer se nije imalo nego jednostavno je bilo glupo da se baci kad je novo. Poruka-pouka: dete mora da ima nesto svoje, bas svoje i to ne loptu za fudbal ako je decak koji ima sestru nego nesto sto bi moglo da bude zajednicko, ali nije jer je samo njegovo i moze da se da drugome samo ako on kaze. Tako sam bar ja kroz ovaj i neke druge primere naucila... Ako ima mogucnosti, naravno.
|
|
|
|