Torbica -> RE: Kako se odluciti na drugo dete? (3.8.2014 21:01:16)
|
Meni je izmedju prvog i treceg 4 god [sm=smiley1.gif], taman, cerka se postavlja jako zastitnicki od starta i kao mama, bukvalno bez ikakve ljubomore od starta. Skroz suprotno od cerke Big mum, mada ni sa 2,5 kad je stigao srednji, nije bilo problema. Izmedju decaka je 18 meseci, mala razlika. Ali to moje srednje dete je jedno dobrodusno, urazumljivo i netvrdoglavo dete. Taman je napunio 2, kad je bebac krenuo da rucka, sedi i bude prisutniji. Oko podoja nikad nije pravio pitanje i uvek kad je bas tad zahtevao nesto - zvala sam ga sa sobom i govorila da mi pomogne, pridrzi bati glavu, ruku, mazi mene ili njega, pa cemo brze zavrsiti. E sad da je to bila cerka, ne garantujem da bi bilo tako glatko ali sa njim je sve bas bilo jednostavno. Nemam losa secanja, desavalo se da dojim i citam knjigu starijem u isto vreme, da starijem dajem zalogajcice dok ovaj siki.. Uvek sam proaktivno pripremala sto god mogu dok god mali dzonja, a dzonjao je za medalju, cini mi se da je prvu godinu prespavao. Imala sam srece, bebu spavalicu i malog razumnog coveka! [sm=smiley1.gif] Pritom ja maksimalno opustena i nekako je to teklo lepo. To srednje dete je negde sa tri godine imalo neku njanjavu fazu, valjda je postao svesniji sebe, ili ispitivao granice, ne znam... ali me je nekih mesec/dva bas trenirao... Za svaku sitnicu plakao. No, proslo je, trudila sam se da se ne pecam previse, ali mu i stavila do znanja da mi to nikako nije prijatno. I neke sitnice npr, kad je hteo da gleda poneki crtani, nisam mu izlazila u susret govoreci, eto, tako se ja osecam kad ti to meni radis... Hajde da se dogovaramo, da budemo oboje zadovoljni.. Brojala sam mnogo puta u sebi do 10.... Savetovala se sa psihologom... Nemam nikakvu pomoc svakodnevnu, babe i deda u drugim gradovima... Ali, ciljano smo ih radjali, i takodje je akcenat na njima i vremenu sa njima, s tim da ne bih mogla tako glatko da ne idu u vrtic. Od svega po malo i ja sam zadovoljna!
|
|
|
|