|
dunja RR -> RE: Kucni budzet (20.2.2022 21:04:38)
|
Mili, baš to - nerealna su skupa ta mala zadovoljstva, i to me kopka, da li je ok što pristajem na taj poremećen sistem vrednosti, a pristajem svesno.
Baš to što si rekla, kada uporediš sa nečim zaista potrebnim, odećom npr,, nas su dve tople čokolade za decu, na spomeniku, koštale više od vunenih čarapa koje sam uzela Savi (mi to obavezno u kući nosimo, nemamo centralno grejanje, a nemamo više ni babu koja nam je to ranije štrikala), i one trakice za kosu od vunice, kao turban, koju sam uzela za M,, mnogo slatka. roze boje - 2 devojke štrikaju i prodaju nekih 300m ispod spomenika, na stazi. Nije mi žao što sam im kupila tu toplu čokoladu, iskreno, vidim da su uživali, ali kada uporedim sa tim čarapama i trakom, stvarima koje su nam stvarno potrebne, pitam se da li preterujem, iako nemamo novca za bacanje. A vidim da su mnogi roditelji oko nas, baš smo pričali na tu temu, striktni, da ne žele na to da bacaju pare.
S druge strane, Iv apropo ovog što si rekla, zavisi koliko se ima para, po onim igraonicana na Zl, videla sam da roditelji (raznih staleža, ima i onih koji ulaze sa Stoke kolicima, u firmiranim stvarima, a i onih "drugih" u koje bih recimo i sebe svrstala) masovno bacaju pare na one žetone, jedan je 100 dinara. Unutra gužva, brdo tih igračaka na žetone, niko ne nosi maske, čovek na čoveku, a deca samo kupuju žetone. Napolju je bila samo jedna maca, M smo dozvolili jednu vožnju u toku dana, i jednu uveče, i taj žeton je jedini bio 50 dinara. Nije bilo šanse da prođemo bez toga, baš je divljala, ali nije tražila da uzlazi unutra, ona je jedina bila uvek napolju, ja sam objasnila da unutra ne smemo da ulazimo, i nit je tražila, niti gledala unutra, kroz staklo, a unutra, haos.
|
|
|
|