|
eugenija -> RE: Prilagoditi bebu sebi, ili sebe bebi (21.7.2009 16:00:32)
|
Ima forumašica ovde koje jako dobro znaju koliko sam skakala na svaki Viktorov plač i koliko puta sam ga vodila doktorima, no nebitno.........
JA znam da moje dete ne oskudeva u bilo čemu i da neće oskudevati u bilo kakvoj potrebi.
Nisam spremna nositi pregače i buljiti u njega 24h, a koliko vidim ni ovde ni jedna od vas to ne radi, ali priča suprotno.
Takođe ima onih koji su mi savetovali: "Uspori ženo, spavaj kad dete spava", kao i onih koji su govorili: "Ni ja nisam spavala dok je i dete, gde sam onda ja i moje potrebe?"
Neke stvari sam pokušala objasniti, i iz ugla majke, i iz ugla pedagoga, ali na to se oglušilo, tražilo se u mojim rečima samo ono "nešto" da bi se osula paljba.
Svako zna šta je za njegovo dete najbolje, i svako se trudi da mu to i ispuni, jedino ukoliko nije patološki slučaj.
Zašto ako ja toliko grešim u tom prilagođavanju, ne pustiti me da i dalje grešim dok se ne razbijem? Moja je stvar hoću li puštati *ebenu muziku ili ne, hoću li organizovati mamu da ga čuva dok sam odsutna 2 sata, hoću li zapustiti svoje potrebe totalno, ili ću ih uklopiti, ili šta ću. ALI ja tu ne vidim ništa loše niti sebično, niti vidim da sam se bilo čega prepala. Prosto uklapam dete u svoj život kako najbolje umem.
Hoću da kažem, za sada je tako, on ima tek 1 mesec i 13 dana. Evo nahranila sam ga, izmazila, iznosala, pevala mu, muzika i dalje tandrče, on lepo spava, a ja sam ovde sa ovim postom. Da li to znači da sam ja sebična nemajka?
|
|
|
|