prase -> RE: Prilagoditi bebu sebi, ili sebe bebi (18.7.2009 23:19:39)
|
Kod nas je situacija ista - od kada se rodio (dobro, lažem, od kada je imao par nedelja - dok sam se ja malo vratila u kolosek), Uroš se prilagođavao meni a ne ja njemu, u određenom smislu. To znači da su mi drugari dolazili i ja sam odlazila kod njih, išli smo zajedno na one događaje i proslave na koje je imalo smisla da idemo zajedno, a kada nije bilo smisla da ga vodim - išla sam bez njega. To nije mnogo često, ali dešava se. Prvi put sam ga ostavila sa mm i otišla kod mame na kafu kada je imao 2 ili 3 nedelje (mama mi nije komšinica). Prvi put sam ga ostavila sa bakom i izašla sa mm kada je imao nešto manje od 2 meseca. E sad, što u "određenom smislu"... Uroš ima vreme kada jede, vreme kada spava, vreme kada se kupa, vreme koje provodimo zajedno. Prvo troje je fiksno određeno u toku dana, poslednje kako kad - uglavnom se trudim da ne prođe ni jedan dan da se ne igramo bar malo zajedno, bar dok sam na porodiljskom. Ne vučem ga sa sobom u vreme kada bi trebalo da spava, jer je za nas spavanje po definiciji ležanje u krevetcu zatvorenih očiju. Kolica, kola, babino naručje - to se ne računa i u vreme za spavanje ne praktikuje. Ne pomeram mu obroke onako kako meni odgovara, trudim se da obroci budu uvek u isto vreme (plus-minus pola sata). Ako smo se negde nepredviđeno zadržali, to znači da ćemo eventualno oprati samo guzu umesto da se kupamo, ali vreme za leganje u krevetac se pomera maksimalno pola sata, pri čemu se scenario da nismo kod kuće kada se on kupa izbegava. U suštini, kad malo bolje razmislim - niti sam se ja podredila njemu, niti on meni, nego smo našli način da funkcionišemo zajedno kako nam oboma odgovara. To je opcija koja nije bila predviđena u temi, ali eto - kod nas je tako [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
|
|
|
|