Azra_
|
Čitajući ovo, sećam se svog ranog detinjstava i vucaranja po doktorima zbog ešerihije. Pre nekih 30ak godina, doktori nisu bili baš tako preduzimljivi da odmah sve ispitaju i da se stvar reši. Kad god bi se ešerihija vratila, temperatura u nebesa, obavezno bolnica. Govorili su da će se imunitet izboriti kako budem rasla. Istina, bakterija se sve ređe pojavljivala kako sam rasla, ali je i dalje bilo. Na inicijativu mog oca, odveo me je kod dr Save Perovića(to je onaj što je sad poznat po operacijama promene pola ). Odmah su uradili sve analize, utvrđen refluks i zakazana intervencija. Imala sam 6 godina. Tada se to radilo nekom pastom koja se ubrizgava u kanal. Nije je bilo kod nas, iz Nemačke se naručivalo. Intervencija mi je još u dobrom sećanju u odnosu na svo maltretiranje pre toga. Radili su u totalnoj anesteziji, npr.danas a prekosutra išla kući. Moji su se preporodili, a i ja sa njima. Zato mame, koliko god bilo bolno, bolje uraditi sve analize i pretrage da stvari budu jasne. Da smo mi čekali da moj imunitet ojača i bori se protiv bakterije kako su tada doktori govorili, bubrezi bi mi stradali. P.S. Zamislite još ovu nezgodu. Na dan zakazane operacije, kada sam ja već bila u šok sobi i pripremljena za operaciju, doktoru jave da mu je umrla majka. Naravno, nije mogao da operiše. Razbudili me, pa za dva-tri dana obavili sve kako treba. Sa ove distance, sećajući se svega kroz šta sam prošla, sada, kao majka, sigurno znam da je mojim roditeljima bilo teže nego meni.
< Poruku je uredio Azra_ -- 18.3.2013 0:23:10 >
_____________________________
˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝
|