|
majathegreat -> RE: dete kod psihologa (23.5.2012 12:52:12)
|
Mi smo jutros bili u razvojnom savetovalistu u zmaj ognjena vuka u NS, sve preporuke za tim lekara, njihov odnos, a sad da li će saveti upaliti, nadam se da hoće.
Naime, što bih ja rekla dete nas ne ferma. Slabo je zainteresovana za ljude oko sebe, nekako se sama zabavlja, ne reaguje na drugu decu baš sa oduševljenjem, ne priča, ne odaziva se, ne razume jednostavne naredbe i slično. Sad ja baš pretera - u svemu ovome ima izuzetaka, da nije tako radilo bi se o nekom težem poremećaju, a ne samo u nedostatku koncetracije i pažnje.
Kad je bila manja nije volela nigde da ide u gužve i gde ima puno ljudi, decu nikako nije htela da gleda, a ni odrasle. Svaki naš odlazak bilo kod koga je bio onako sa kamenom u stomaku i završavao se sa drekom i vraćanjem kući ubrzo. Sad se to popravilo itekako, obraduje se novom prostoru, ljudima onako, sa decom se igra u društvu je, ali im ne prilazi mnogo tipa da ih nešto nudi, daje, mazi i slično, mada je napredak što ih uopšte na trenutke i konta.
Što se tiče njenog govora, ne priča ništa, osim što ne zatvara usta, ali to je neki svahili koji mi ne razumemo. Do sada je rekla mnogo reči razumnih koje označavaju baš to i to, ovih dana uporno broji na engleskom do četiri, ali mene još uvek ne zove mama. Sve zna šta hoće naravno, pa samo dođe do toga i dok ne dobije me vuče za ruku i tako.
Kad je vičem ne okreće se, ne konstatuje me. Nekad posle stotog puta ili u pauzi kad se baš ničim ne zanima, ali recimo uvek kad dođem sa posla pa dotrči iz druge sobe. Tad me se baš izgleda zaželi.
Sve u svemu, moramo po savetima ovog gore pomenutog tima prvo da ostvarimo taj kontakt oči u oči i da budemo sigurni da nas sluša i razume šta joj se govori. Recimo kad je dozivam, a ona se ne okreće da joj priđem i rukom joj okrenem glavu prema meni sve dok me i na sekund ne pogleda sa pažnjom. Isto tako i kad je neko drugi doziva da je okrenemo celim telom prema tom nekom sve dok ne pogleda u oči da je držimo.
Kada joj nešto tražim na zahtev da je vodim do tog predmeta i mojom rukom uzmem njenu ruku da uzme to i to i da mi da ili šta već. Uglavnom da zajedno sa njom radimo sve dok ne usavršimo taj odnos. Tek onda kad počne da shvati da mi od nje tražimo pažnju možemo raditi na razvoju drugih sposobnosti, govora i slično, mada to uopšte ne navode kao problem, jer kažu do treće godine može da ne kaže ni reč...
Takođe savet da ugasimo tv, ali ne samo baby tv nego uopšte tv da joj ne skreće pažnju, jer ona zna da se koncetriše itekako na tv.
Inače je vrlo fizički aktivno dete, sama se penje, silazi sa stepenica, trči, skače, pravi kolut unapred, pentra u krevetić i izlazi iz njega i slično.
Vodu obožava, to me je isto pitao psiholog da li voli vodu, mada ne znam zašto, da li to povezuju sa nekim osećajem bebeće sigurnosti, pa slabije konta spoljni svet nemam pojma, ali recimo prošle je godine na moru uživala u vodi, sama je puzala u more, obožava da se kupa, pa svako veče joj i punimo kadu do vrha, a u Dunav uvek moramo bar malo da ugazimo.
|
|
|
|