Peace* -> RE: Pubertetlije (25.8.2017 10:40:32)
|
Luka je u julu napunio 11 godina. Unazad godinu i po (otprilike) ima promene raspoloženja. Stalno misli da ga napadamo. Nekada je dovoljno da kažem "ćao" i da on počne da viče da ga ne zezam i da ga pustim. [sm=zmeden.gif] Neko vreme sam se ljutila zbog toga, pa krenem raspravu, i to se uglavnom loše završi po mene jer se mnogo iznerviram i osećam se nemoćno. Onda smo se muž i ja dogovorili da pokušamo da se ponašamo drugačije. Prosto se ponašamo kao da nije vikao da ga ostavimo nego kao da je rekao obično ćao, i nastavljamo normalnu priču. Počeli smo da pridajemo malo više značaja njegovim godinama u smislu da on sme da ostane napolju po nekada pola sata duže od mlađeg uz obrazloženje mlađem "Kad ti budeš imao 11 godina i ti ćeš smeti" (kao da je tih 11 godina neka ogromna stvar). Počeli smo da ga puštamo da ide do Đačkog igrališta sa drugarima sam da igra fudbal, da ide sa drugarima u grad na sladoled, sam u bioskop. Hvala mom mužu na tome, jer ja ga eto ja sigurno ne bih pustila jer je mali. [sm=smiley36.gif] Sve u svemu i on se promenio, nekako je shvatio da mu uvaljujemo odgovornost. Sem nameštanja kreveta, dobio je i usisivač 1x nedeljno. [sm=smiley4.gif] Da, igraju igrice, ali mnogo radije su napolju: žmurke, fudbal, vije... Još nešto zanimljivo: više garderobu ne kupujem bez njega jer ako kupim da mu se ne dopada neće da nosi. Sve u svemu - polako polećemo... [sm=bravo.gif]
|
|
|
|