Anoniman
|
IZVORNA PORUKA: jabudic
IZVORNA PORUKA: AndreaK
nikada ne bih dozvolila sebi da nekome budem na teretu, da me neguju, paze.... radije bih onda da me ne bude nego da moja deca moraju da me dozivljavaju kao obavezu.
Ili ja nisam normalna, ili ne mogu da se nacudim? Da mi moja majka bude na teretu ako jednog dana, ne daj Boze, bude trebala da se njeguje? Pa bilo bi mi zadovoljstvo da joj bar nekako vratim sve sto je ucinila za mene, koliko je ona imala neprospavanih noci, koliko brige oko raznih stvari, dok ja nisam postala ovo sto jesam? Znamo sve mi kroz svoju djecu koliko brinemo za njh... I ja treba da je sutnem, ili se napravim luda u trenutku kad dodje vrijeme da joj vratim ono sto je prirodno...
Meni je najlogicnije moguce da ja pazim svoju mamu kad ne mogne sama, a isto kako je meni drago da mojoj mami bude dobro, tako shvatam da i mm njegova mama znaci isto... Nikad je ne bih gledala kao teret, ni jednu od njih, kao sto rekoh, bila bih srecna da mogu da joj pomognem...
A dom... Mislim da staroj osobi najvise prija ljubav svoje djece...
Moram da vam kažem nešto. I jedna i druga ste u pravu, ali...
Još uvek ste mlade pa ne znate i drugu stranu medalje. Svaka od vas gleda na situaciju iz svog ugla, i oba sagledavanja su, verujte, ispravna. A ono što ja želim reći je - istina je da svako dete ima potrebu i želju da svom roditelju pruži spokojnu i što prijatniju starost, da mu se nađe u muci, u bolesti, u problemu. Ali...
Devojke drage, treba da znate nešto - vaši će se roditelji promeniti. Jako, jako će se promeniti , izmodelovaće ih godine kao da su od plastelina, pa ćete se ponekad zapitati ko su ti ljudi pred vama. Verujte, ovo vam govorim iz iskustva zdravstvenog radnika, koji je do sada video stotine požrtvovane "dece" kako u suzama bdiju nad svojim roditeljima, ali i dalje u konfuziji šta da rade sa tom velikom malom decom. Nekima se posreći pa se roditelji vrlo malo promene, a kod nekih godine i narušeno zdravlje uzmu svoj danak, pa potpuno deformišu karakter osobe. Naše mile i nežne majke postanu zahtevne, sebične bakice, a naši očevi hipohondrična čangrizala. I verujte, u takvim konstantnim situacijama, ma koliko vaša ljubav bila jaka, doći će u iskušenje. Naravno, nije pravilo da će svaki roditelj da se promeni, ali kod većine se desi tako nešto, i deca, ma koliko volela svoje roditelje, vremenom pokleknu. Kroz svoj posao upoznala sam divne kćerke i sinove, osetila ogromne količine ljubavi koju su pružali svojim očevima ili majkama, ali, i umor, razočarenje i tugu zbog sopstvene nemoći da podjednako uspešno budu i roditelji svojoj deci, i deca svojim roditeljima.
Naše majke i očevi, tj nekolicina njih znaju koliko su ti momenti teški, pa zbog toga svojevoljno biraju staračke domove kao najbolje opcije i za sebe i za svoju decu. Ne treba zameriti njima na takvoj odluci,a ni deci koja takvu odluku poštuju i priželjkuju. Verujte, sa ove tačke gledišta svako od nas bi poslednju kap krvi dao za svoga oca ili majku, a kada bolest i godine okrnje njihov duh i telo - sva pravila humanosti i ljubavi postaju diksutabilna i jednostavno pokleknu pred tim teretom. Nemojte se stideti i ako vi jednoga dana pokleknete, jer je u tim momentima srce nagriženo i nemoćno.
Zato,ljubite i mazite svoje mame kad god možete, možda već za par godina postanu jedni od onih što agresivno jurišaju na prazno sedište u autobusu, a vi se svakodnevno pitate "čiji li su to roditelji". Ljub.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
) 
odgovor: 
Oboje smo se osećali kao da smo otišli pet koraka unazad u svojim životima. 
Uglavnom... Zajednica NIKAKO.. Ali nazhalost, zhivim u jednoj... Ali ko god mozhe da je izbegne- moj savet je da to i uradi...
