IZVORNA PORUKA: azdajica75


Od 2001 mm i ja živimo kod mojih.Živeli smo godinu dana pre braka,kao verenici i ja ga pitam da li je on saglasan da i dalje živimo sa mojima,kad je video kako to izgleda.Ako može da,ako ne da se selimo.On je bio za to da ostanemo.Mi smo živeli na spratu a moji u prizemlju,bilo je ok,kad je na nešto trebalo da se skrene pažnja to sam ja činila,uglavnom malo sitnih problemčića i to je to.
Kad nam se rodilo prvo dete 2003 planirali smo da dignemo i neko malo potkrovlje,da dobijemo više mesta,za decu,goste itd.Medjutim,tata mi umre 2004,mama je nešto malo promenila raspored prostorija,pregradila i tako dobijemo sobu viška u prizemlju,eto kad nam neko dođe,kad deca odrastu i mi odustanemo od potkrovlja.
A onda...6 meseci posle tatine smrti dođu svekijevci i pitaju da li bi mogli oni da dignu potkrovlje,da imaju gde da budu(pošto su iz drugog grada) ,odnosno da prodaju svoju kuću i dosele se kod nas!Ljudi ja kad nisam pala sa stolice,a oni mrtvi ladni kao to bi bilo najbolje za sve!!Kako molim???A moja mama kako je naivno dobra,ne zna da kaže ne,još sva u šoku od tatine smrti,zamalo da pristane da na njenoj kući oni sebi dižu potkrovlje!!E tu sam ja naravno ispala zla snajka i sasekla tu suludu ideju u korenu!!
Inače,nisam pristalica života u zajednici i da imam mogućnosti živeli bismo sami.Ali kad se mora mora se,uz malo kompromisa i to se može!!Ako su ljudi normalni i civilizovani tim pre!

IZVORNA PORUKA: iris_m

IZVORNA PORUKA: jabudic

Ufff, tesko pitanje....
Razumijem tm, ali razumijem i tebe... Da moja mama placa kiriju, a ja imam sobu viska, sigurno bih joj je ponudila, jer bi mi bilo drago da joj pomognem na bilo koji nacin... A da je majka mm u istoj situaciji, sigurno ne bih rekla ne, prva ja bih joj to ponudila, samo nisam sigurna da bih voljela da to tako ostane, sto ti kazes, cijelog zivota...
Svoj mir, intima i zivot sa svojom porodicom je divna stvar, ali majka je majka, i majka je divna...

Nisam pomogla, znam

Ja sam razumjela, i sve si u pravu, ali ipak da mi se dogodi takva situacija, ja ne bih mogla reci NE. Mada je nama divno ovako, nista ljepse od svog mira, dodje nam nako ljeti na deset_ak dana, pa nam sve poremeti...
Ali, nekad to jednostavno tako...
Ne daj Boze da mi neko bude u takvoj situaciji, ja bih ih sve sakupila kod mene, pa kad bi spavali po podu... Voljela bih da nisam takva, to je ruzna osobina, svi mogu da "jasu" po meni, a ja divna i ljubazna, ali jbg, valjda se rodis takav...
------------------------------------------------------------------------------------------
good post
ljudski e da se pomaze
Bravo jabudic, ja se nadam da moja cerka nece morati da razmislja i dvoumi se da li ce me primiti kod sebe jednoga dana. Ja za sebe imam dovoljno, i njoj cu pomoci koliko god bude trebalo, ali mislim da bih bila jako pogodjena da cujem da ona ne zeli mene radi svog mira. E devojke, sve ste majke, drhtite nad vasom decom sada dok su mala a i dok budu velika, jer dete je uvek dete. A ono za dom je lepo kad se ostari zajedno sa svojim partnerom ali sta kad jedan ode ranije a drugi ostane sam. Sta onda.

(odgovor članu iris_m)

IZVORNA PORUKA: jelena038

onda u domu nadjes ljubav, pobogu, zivot ide dalje, kad si vec ziv, onda zivi!

IZVORNA PORUKA: AndreaK
nikada ne bih dozvolila sebi da nekome budem na teretu, da me neguju, paze.... radije bih onda da me ne bude nego da moja deca moraju da me dozivljavaju kao obavezu.

Kad dodje vreme da se oni osamostale postovacu to i nikada im se necu nametati...

IZVORNA PORUKA: IVA 11

Zivot u zajednici? Ne hvala! 

IZVORNA PORUKA: anajid

Mi zivimo u istom dvoristu sa mojima,ali u posebnim kucama.Nemamo nikakvih problema sto se tice odnosa,od pocetka smo uveli neka nepisana pravila i to funkcionise OK.Pomazemo mi njima i oni nama,koliko ko moze.Mogu slobodno reci da imamo svoj mir,e sad da li bih odabrala da zivimo sami ,hmmmm pa ne znam.Ne osecam se ugrozeno ni jednog momenta.Sve je na svom mestu.Kako bi bilo sa svekrvom,to ne znam