jelena038
|
lepa tema i ja imam dve mladje sestre, jedna 2, druga 7 godina mladja od mene. Ova starija je pravnik, stazira u sudu, a ova mladja je asistent na fakultetu, zavrsila engleski. slazemo se, od prilike, kao rogovi u vreci dok smo bile klinke, ova najmladja je super prolazila, jer je bila beba, dok smo se nas dve svadjale, a kad je odrasla, ja sam se vec odselila, tako da su njih dve nastavile da se kolju danas.. emam pojma, one meni tako fale i tako ih se uzelim, ali kad odem tamo, shvatim da ih boli d. za mene, zive svoje zivote i ja im, pogotovo kad dodjem sa kompletnom porodicom, nacisto poremmetim tempo. a tempo im je.. u sustini, u toj kuci se svi zadrzavaju minimalno, jureci izmedju kojekakvih obaveya, poslova, treninga i izlazaka. jos su jako nezrele obe i tako.. cekam da odrastu.. obe imaju dugogodisnje veze i nijednoj ne pada na pamet da se uda.. ova starija je jako privryena mom sinu, voda ga svuda, a ova mladja katastrofa, jednom ga je prosetala, kad je imao 4 godine i kad su se vratili iz setnje, smeje se iz petnih zila: kako mi ovo tvoje dete uze obraz, na sred parka se raznezio "kako sam srecan, nikad se nisam setao sa tobom!" tako da ja, uglavnom, kroz taj nis samo prodjem, vidim se s njima na dan-dva i nastavim na selo sa starcima. i u povratku tako i niko nikom ne smeta.. fale mi, al jbg, ne mogu da ih promenim. niti zelim, jednom ce, valjda, ukapirati..
_____________________________
dvoje da naprave dvoje, ili troje, ili bilo koje, svoje...
|