IZVORNA PORUKA: Ellenica

E kad ja pročitam svoje pitanje skontam koliko je jadan izbor.


Al opet mislim da je ovo drugo malo privlačnije .
JBG ja sam romantik

IZVORNA PORUKA: Dora

Kaliopi, slažem se. Udala sam se za čoveka koji nikad ne bi dozvolio da nam nešto fali. Ovo mi je prvenstveno bitno zbog dece a i zbog mene jer je to za mene jedan od bitnijih dokaza ljubavi. Nisam u fazonu "avioni, kamioni" što se kaže, ali treba da se zna šta je to normalan život. A ne može moja ljubav da opstane ako moj muškarac nije sposoban da se kako valja brine o porodici. To mi je isto kao da nema onu stvar da ispuni svoje "bračne obaveze".
Naravno da se kroz život borimo zajedno, da oboje zarađujemo, privređujemo, ali bilo je kad ja nisam mogla da radim, nisam htela ili nisam imala priliku za nešto prihvatljivo. Nikad se nisam opterećivala zbog toga i na tome sam mu beskrajno zahvalna. Ja njega vremenom volim više i poštujem ga više i upoznajem ga bolje i sve sam sigurnija u njegovu ljubav prema meni a naročito deci. To sve ide sa materijalnom sigurnošću. U to sam 1000% sigurna.

IZVORNA PORUKA: BubaMira

Nadam se da je moja poenta bila jasna - ili treba da naglasim da sam za LJUBAV ??? 

IZVORNA PORUKA: cipiripi

mislim da ovo treba da bude i uvodni i zavrsni post ove teme, da se zakljuca, i da je samo citaju i nista vise niko ne pise jer je ovo....

amin!

IZVORNA PORUKA: Novosadjanka T.

Ne mora da ima. Mora da se trudi!!!
Kad tad se trud isplati!!!

IZVORNA PORUKA: BubaMira

Pre Njega bila sam u vezi sa nekim ko je bio pun para . Volela sam tog nekog , bez obzira na novac koji je imao . Posvetila sam mu 3 najlepše godine života , bio je dobar čovek , nežan , pažljiv . Želela sam sve s njim , želela sam decu , brak , sve . Bila sam uz njega i kad je plakao i kad se smejao , kao i on uz mene . Imao je sve , stanove , automobile , posao koji se razvijao . Voleo me je , iskreno , jako , znala sam to po svakom njegovom pogledu , dodiru . Čekala sam da me zauvek učini svojom , volela sam ga . Čekala , čekala ... On mi je kupovao sve ... sve osim prstena . A meni ništa nije trebalo ... Ni njegove večere , ni krpice ... Meni je trabao on ... Posle skoro 4 godine veze i čekanja - rekla sam mu da odlazim ... Da želim porodicu ... On je ćutao par minuta , a zatim mi poželeo sreću ...
Došla sam u novi grad ... Spakovala srce u džep , pa put pod noge ... Njega sam upoznala baš kad su rane počele da zaceljuju . Dugo smo pričali , a da se ni videli nismo . Jedno veče došao je da me izvede na piće u svom starom , punoletnom automobilu domaće proizvodnje . Imao je tremu , pričao koještarije . Njegova košulja nije bila iz poslednje Armanijeve kolekcije i cipele nisu koštale 300 e ... Ne , nije bio od one fele "lovatora" , naprotiv ...Naime , nije mnogo toga imao ... Ali ... imao je to neko vragolasto srce , tako dobrodušno , tako domaćinsko ... Uselio me je u njega bez bojazni ... Jednog dana , od devojčice na ulici kupio je zavežljaj maslačka za 20 din i zaprosio me na sred šetališta ... Venčali smo se u prisustvu 20-ak ljudi , nismo imali za više ... Skromno je bilo , "samo sandalice , prstenčić i u kosi venčić od ivanjskog cveća ... " Bili smo jako , jako srećni ... Ali ... Mesec dana nakon venčanja on ostaje bez posla ... Ostaje jedna plata i podstanarske kirije i depoziti ... Jedne noći nam upadaju u stan i odnose nam sve što smo imali ... Lopovi , narkomani , ko će ga znati ... Ostajemo bez dinara , bez igde ičega ... Plakala sam ceo dan , tad sam prvi put saznala šta znači NEMATI ZA HLEB ... On me je ljubio i govorio da se ne brinem , stvoriće mi ... Odlazio je rano ujutru od kuće , radio šta god je znao (a mnogo toga zna , pozlatilo se !) , popravljao razne el. aparate , računare ... Bio je spreman i da kopa kanale , ma sve ... Paralelno je konkurisao na svaki mogući posao , od portira do direktora ... Sve bi prihvatio ... Radio je kao mrav , a uveče dolazio sav srećan kući i polagao na sto dragocenu hiljadarku ... Znam da je toliko puta bio gladan , jer je hteo da donese više novca ... Ja sam radila , a moja plata je odlazila na stan i na režije ... Znam da mu nije bilo lako kada je morao da mi traži novac za suvu kiflu ... Ali , uveče ,kada bi se ušuškali jedno pored drugog - ceo svet bi bio naš . Voleli smo se , i bili jači od ičeg ... Ljubio me je pospanu kada je odlazio da crnči , šaptao "ne brini , sve će biti u redu , volim te " ... 8 meseci je bio bez posla... Ja sam ga podržavala , verovala u njega ... A nije nam bilo lako , sam Bog zna ... I onda , odjednom , veoma dobra firma prepoznaje njegov kvalitet ... Dobija posao menadžera ... Ostavlja odličan utisak ... Hvale ga i u rekordnom roku primaju za stalno ... On presrećan ... Dobija službeni auitomobil ... Dolazi kući , dugo me ljubi , i zahvaljuje mi se za svaki dan koji sam mu poklonila, za svaki osmeh ... "Ti si moja snaga" , govorio je ...
Sada živimo skromno , ali mnogo , mnogo lakše ... On radi i obožava svoj posao , ja dobijam stalni radni odnos ... Jedne noći , posle mora ljubavi , začeli smo Sreću Nad Srećama ...koju on upravo ljubi i sa njom ponosno priča , iako je veličine jagode . "Tatin anđeo" , šapuće negde u moj pupak ...
Onaj frajer sa početka priče više ne uživa u svojim novcima ... Sam je , svi drugovi su mu se poženili , a čujem da svoje Armani košulje oblači kad ide u kafanu , gde kiti tamburaše očajan ,a čaše lomi najčešće uz onaj deo : "rek''o sam idi i drugi te uze , tek sada vidim koliko se kajem" ...