Jele
|
Uhh, sto se tiče amniocenteze i odluke da li je raditi ili ne - tu sam se moram priznati baš namučila... Problem kod velikog broja naših lekara je što ti ne objasne lepo šta amniocenteza podrazumeva, obuhvata, kakve rizike nosi sa sobom, itd. Ja trudnoću vodim kod privatnika i tamo su (dok se moglo) bili angažovani vrsni stručnjaci iz državnih ustanova: dijagnostičari, genetičari, itd. Uglavnom, moja doktorica me je sa nalazima kombinovanog testa i ekspertnog ultrazvuka (za koje je rekla da su uredni) poslala i kod genetičarke, čisto da ova aminuje celu situaciju. Genetičarka je kasnila, nije me ni pogledala kada smo ušle u ordinaciju, moje nazovi podatke pisala na nekom izgužvanom parčencetu papira koji je jedva iskopala iz tašne.. Sve se na kraju svelo na koji minut 'razgovora' nakon kog je zaključak bio, 'predlažem da se radi amniocenteza da se isključi rizik godina' i laganih nešto manje od 3000 dinara. Bila sam zbunjena, ali i besna kao ris, jer to mi je mogla reći i preko telefona, sve što joj je trebalo su moje godine (u momentu porođaja 34). Nije mi objasnila ništa... E posle sam se ja bacila na internet, forume, itd. jer je odluku trebalo doneti za najkasnije 2-3 dana. Moram priznati da je to vreme za mene bilo veoma stresno. Uglavnom, u međuvremenu ja zakažem ultrazvuk kod nekog drugog lekara sa kao 4D UZ-om, čisto da vidim da li bi me on sa mojim krvnim nalazima i nalazima UZ-a koje je on trebalo da napravi, poslao na amniocentezu. On je rekao da ne bi (ali naravno niko vam striktno neće reći da radite ili ne, tu odluku morate doneti sami i to je ono najteže) i pri tom mi je govorio o i pokazivao UZ markere koji mogu da ukažu na ili pak isključe prisustvo raznih potencijalnih anomalija (npr. kada vidite da je beba skroz raširila šaku, to isključuje prisustvo Edwards-ovog sindroma). I tada smo doneli tu, za nas tešku odluku, da ne radimo amniocentezu. E da, da ne zaboravim, tek nam je on zaista rastumačio rezultat krvnog testa i rekao da je kod mene konkretno rizik od anomalija 1:3890. Nakon donešene odluke nisam u potpunosti uspela da se smirim, te sam u svom maniru, iskopala i jedva došla do doktorke koja važi za odličnog dijagnostičara i otišla i kod nje na UZ, čisto da u sebi potvrdim svoju odluku. I ona je rekla da je sve uredno i da ona svoju pacijentkinju sa takvim nalazima ne bi slala na amnio. Tek tada mi je bilo zaista lakše.. E da, rekla mi je da uporedim rizike 1: 3890 od neke anomalije i 1:250 od pobačaja usled amniocenteze... Eto toliko. Izvinjavam se na eseju, ali možda će nekome pomoći. Znam da je meni u tim trenucima odlučivanja svaka informacija (teorijska ili iskustvena) mnogo značila.
|