dunja RR
|
Ja potpisujem sve što Tizijana piše. Moji sa mnom i braćom nikad nisu učili, osim matematiku u višim razredima, sve kao kod Tizi.
Ja sa mojim sinom (ćerka još ne ide u školu) nijednom nisam sela da uradim bilo šta, a knjige sam mu spakovala samo prvi dan škole, nijednom više. On je najbolji đak u razredu (mali je, tek je 3. doduše), i evo sada su mu zbog prve nagrade na gradskom takmičenju iz matematike dali sledeću nedelju slobodno, pa idemo malo na planinu. Da ga ne hvalim puno, sli sve moguće nagrade koje može da osvoji (matematika, šah, recitovanje, misliša...), on pokupi, pa se obično svi smejemo na roditeljskom kada učiteljica krene taj deo da čita. Deca a i roditelji ga već znaju eto kao najboljeg đaka, ali ga i vole, i poštuju i kao drugara i kao đaka. Ima tu puno anegdota što se njegovog znanja tiče. Dešavalo nam se da nas na moru ili negde drugde na putu zaustave učiteljice uz njegove škole, koje mi ne znamo, da mu se jave i nahvale ga. Njega baš briga za bilo kakve pohvale on kaže, ja učim zbog sebe. Ali vrlo je svestan da ima više potencijala u odnosu na drugu decu, samo eto, ne voli da se o tome priča. Ljutio bi se što ga sada hvalm ovde 
Mene je malo i sramota, jer pojma nemam uopšte šta rade iz matematike, i ostalih predmeta. Pre nekih deset_____ak dana bila sam na razgovoru kod učiteljice vezano za pripreme za matematičko takmičenje, kada me ona pitala da li ja njemu postavljam zahteve da bude najbolji u školi (onako u šali, ali ..)i ja joj rekoh tada da ja ne da nemam zahteve, nego ne znam kada ima kontrolni, ne znam ni šta je dobio, ni kako je uradio, on ništa ne govori, a svaki kontrolni je do sada, od prvog razreda do sada uradio najbolje, u odeljenju i razredu.
Domaći uglavnom završi u školi (nije išao nikad u boravak), a sveske često i ne donosi kući jer njegove sveske šetaju po školi, ne znam da li se to radi i u drugim školama, ali eto, učiteljice iz drugih odeljenja njegove sveske uzmu, pa po drugim odeljenjima daju decu kao primer kako se radi.
I kako sam ja sada zaslužna za to, kada nikad sela sa njim nisam da učim? Niti jedan jedini put.
Čitala mu jesam kada je bio mali, puno i često, jer je tražio, da bi sa 3 i po sam naučio da čita, niko mu pokazao nije ništa, osim što me propitivao nekad dok mu čitam koje je koje slovo, i sam od sebe krenuo da čita (sa 4 tečno čitao i ćirilicu i latinicu). I ono što znam je da je dosta više vremena provodio napolju u parku u odnosu na drugu decu iz kraja i škole, i dan danas je tako.
U muzičku školu je krenuo 15 septembra prošle godine, (svira klavir), da bi ga već prvog novembra prebacili na vežbe za drugi razred, jer su nam rekli da je prvi razred prevazišao za mesec i po dana. Prosto, takvo je dete, jaku koncetraciju ima, sve upija odmah.
A zato, ćerka, evo 5 godina, sve radim isto kao sa njim (tj. ništa ne radim  ), ne zna 5 slova da prepozna, ja joj nabrojim godišnja doba, ona ne zna da ponovi, na primer. Ona recimo pravilnije priča od njega u tom uzrastu, razborita je vrlo, ali da kapira,jok, pažnja nula, pamćenje nula, logika nula..
Tako da u mom slučaju sve je do deteta, videću još da li me i kakve muke čekaju što se njene škole tiče.
Kaže mi (u šali naravno) danas moj sin kada sam ga pokupila iz škole, mama bolje je da si rodila dvoje prosečne dece, nego ovako, jednog genija, i jedno dete koje pojma ništa nema 
< Poruku je uredio dunja RR -- 22.3.2024 3:12:42 >
_____________________________
310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...
Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.
Šekspir
|
Odštampaj
