Buba Mira
|
Dođoh na forum posle sto godina, iz nekih inih razloga, i među porukama zatekoh da je neko otvorio ovu temu. I neka je. Evo, da otpametujem svoje. Razvedena sam već dovoljno dugo i sticajem okolnosti, a kada mi je najmanje padala nova ljubav na pamet, upoznala sam divnog čoveka. Zajedno smo već takođe dovoljno dugo, i ne bih da naglabam o prelepotosti tog odnosa, već samo da kažem da je moguće i te kako da ponovo budete voljene kao nikad. Ja, iskreno, jesam. I volim ponovo, i da, moguće je. Naravno da je bilo sumnje, naravno da sam se otimala i nisam htela vezivanje, opečena propalim brakom, ali kada se pojavi osoba kojoj je do vas baš stalo, ta osoba će vam vrlo jasno i glasno, ponekad i bez reči, reći šta želi od vas i kakvo mesto u vašem životu želi da zauzme. Uporno i strpljivo "preguraće" sve vaše testove, strepnje, strahove i ostati tu. A vi ćete imati, je l' da, testova i testova, i strahova i strahova... koji će u jednom momentu tako lako nestati pod "pritiskom" nečeg novog, čistog i lepog. I da, on je slobodan muškarac, neženja, nema decu, lep i poželjan u svakom smislu te reči, sa normalnim shvatanjima, i celokupno njegovo okruženje nije proglasilo crveni alarm jer planira da oženi ženu sa detetom. Naprotiv, dočekana sam jako lepo i sa puno razumevanja. Moje dete ima najboljeg drugara, nekog ko je vodi na treninge, šeta sa njom i posvećuje joj svo svoje vreme. Hoću da vas ohrabrim da verujete u sebe, da ne gledate na sebe kao na robu sa greškom jer niste uspeli u prvom "dok vas smrt ne rastavi". Svet je okrutan, ljudi pričaju svašta, a ljubav je divna stvar koja i te kako sve pobeđuje. I na kraju, vaše srce. To što neki nisu umeli sa njim ne znači da vašem srcu nešto fali. Nee. To znači da mu je bilo potrebno samo da mu neko, dovoljno vredan, "napuni" baterije, pa da kuca kao nikad. Eto, toliko od mene, i nadam se da se uskoro vidimo u prvom tromesečju.
|