Ivana C.
|
Nazalost istina je.Mada I ja ne mogu da poverujem,I sve se nadam da je to samo ruzan san,i da ce uskoro sve biti kao pre.I ako nam je rociste zakazano uskoro,ja se sve nadam da cemo se mi pomiriti,pa makar I za godinu dana.Ali sto vise vremena prolazi,shvatam da je to nemoguce.Mi smo jos iz srednje skole zajedno,12 godina.Kada nam se rodilo prvo dete,imali smo svadje I probleme,ali nista strasno,verovatno zbog porodjaja,hormona,I eto sa njegove strane umora od posla,od deteta...On je vec kada je prvo dete imalo 6 mes nasao drugu,samo sto ja to nisam znala.Desila se I druga trudnoca,on frajer I dalje nista nije pricao nego je pustio mene da odlucim da li cu roditi.Nisam mogla da zamislim da abortiram,nadala sam se da ce se nasi problemi resiti I da ce sve biti kao pre.Medjutim 15 dana nakon porodjaja sam saznala da ima drugu.I on se 15 dana od tada pokupio I otisao,zbog sitne svadjice.Tek tada sam ja saznala da njegova veza sa njom traje godinu I po dana,I da se nastavila I kada je on otisao od nas.Bio mi je oslonac,prijatelj,njemu sam mogla sve da kazem.U njega sam jedino imala poverenja.A onda saznala nesto ovako.Srisio mi se ceo zivot.Ni ja ne zelim vise da se udajem,trenutno ne zelim ni da vise ikada imam nekog,jer ne znam kako bi nekome mogla da verujem.Ali eto,deca ce da porastu,svako na svoju stranu,a ja ne bih volela da zavrsim sama,to je moj najveci strah.Samo da imam nekog prijatelja,nekog sa kim mogu da pricam,setam,eto cisto da ne budem sama citavog zivota.
|