Valerie
|
isto, isto, adulence, zemunka. ocigledno je to taj uzrast, pametne devojcice. moja je najbolja kad je samo sa mnom. nije da je ne uhvate lutkice, ali je manja drama, nema publike, ocekivanja da ce joj neko progledati kroz prste. isto mi je veca muka kad moja mama dodje da se igra s njom, da joj ne bude dosadno. onda ocekuje da ce neko stalno da sedi na podu i da se igra s njom, secka, cita. ma ne mogu, iako bih imala vremena jer je beba divna i ne osecam je. ali jednostavno mislim da je sat vremena posvecivanja igranju od mene i nas drugih odraslih kod kuce dosta. otprilike naravno. sve zna i hoce sama. pa onda i nek se igra. sad ostajem mnogo vise sama s njima i par puta kad joj se ne priduzim u igri, pocne sama. upravo kupa lutkice u peni u lavabou. divno ja joj ne dam oko bebe, iako je obozava i nezna je. ali ima ona svoje igracke i "poslove". doda mi nesto, pokrije je kad joj kazem i meni dosta najteze mi pada hranjenje kad je umorna. pojede 6-7 zalogaja i zavara glad i dalje je mrzi. a niti zelim da hranim veliko dete, niti mogu da je pustim da ne jede. dugo sam je pustala i mislim da je ipak premrsava. onda bi slatkise, jer je ocigledno gladna, a ne mogu 6 slanih obroka da pravim. tako da opet sizim sa natezanjem... onda sklonim omiljene igracke i cekam da bude dobra do spavanja pa vratim. ali uz pretnje i podsecanja... a inace je svuda divna, sve zna, al kad joj nesto nije po volji, odmah suze, cika, bacanje na kolena, kako kad sta. ali nema popustanja. onda ide u svoju sobu u kaznu, pa koliko god puta treba. mislim da je i njoj vec dosadilo, pa pokusa da se nagodi, ako pojedem jel moze... pa opet mrljavi... jao, mali ljudi, bas nije lako s njima i naravno - "mama volim te", kad hoce da me odobrovolji, opasnica
< Poruku je uredio Valerie -- 24.1.2016 16:53:18 >
|