jabudic
|
Meni mm toliko nedostaje, onaj stari, veseli, kog ništa ne boli... Spava u dnevnoj, jer ustaje milion puta po noći, pa da me ne budi. A kad je on dolje, ja ne mogu gore da spavam. Noćas sam sišla u 4h da ga vidim, i tako mi je nedostajao, i ispakala sam se u onom mraku na fotelji i vratila se gore, i eto... Nije ni primjetio... Skroz smo postali kao cimeri iz doma penzionera, samo šta koga boli. Ja se trudim da se ne žalim, niti da ozbiljno uzimam njegove žalbe, samo mu skrenem misli. Danas sam ga natjerala da me vozi u BD, kao ja ne mogu. Slavili kolegi rodjendan, pa se svi našli u jednom kafiću. A on za to vrijeme bio kod svog druga. A inače ne bi ni izašao. Pao je u neko ružno raspoloženje, mjeri pritisak po 100_x_ i prati svaki simptom. Ja se trudim da ga izvučem i rukama i nogama. A nije mi do toga. U 30.sam nedelji i jako bih bila srećna kad bi me neko pitao: "Kako si ti danas?" Ništa više. Daleko od toga da mi spremi jelo ili kafu, ili bilo šta. Fali mi malo nježnosti, nisam ni ja od kamena, kako god izgledala. I eto, razvezoh sad gluposti, ali stvarno bih voljela da je u stanju da izadje sa društvom u diskoteku, da pije do zore, neka radi šta hoće, samo da je zdrav... Megi, bravo za drugaricu!
< Poruku je uredio jabudic -- 12.5.2015 22:38:49 >
|