Peace*
|
Čitam već duže vreme šta pišete, i izneću svoje zapažanje. Smatram da sve ovo ima veze sa karakterom a ne sa tim kad je dete progovorilo. Ok, moram se ograditi, moji su oboje progovorili prilično rano. Luka je prvo progovorio, a zatim prohodao, sa godinu dana smo se već razumeli po pitanju osnovnih potreba "Daj vo", "No no" i sl. Marko je progovorio malo kasnije, iskreno, ne znam tačno, ali recimo sa godinu i po. Moje zapažanje je da sa Markom mnogo lakše dolazim do dogovora nego sa Lukom. Jednostavno su sasvim drugačiji. Marko je oduvek sve hteo sam, i razvijao se po knjigama. Kad čitate one tablice i piše da treba da puzi, on je puzao, skače, on je skakao. Luka se nikad nije razvijao po knjigama, iz istih razloga, ja nikada nisam čitala te knjige, prosto, nakon prvog iskustva koji nema veze sa knjigama, smatrala sam da su to budalaštine. I dan danas, Marko ako njari, pošaljem ga u drugu sobu, za koji minut izađe, uzme papir, obriše suze i dođe na dogovor. Dok Luka ni dan danas to ne radi, u stanju je da njari satima zbog nečega. Lično mislim da sve to mnogo više ima veze sa načinom odgoja deteta. Svi smo mi prilično zbunjeni sa prvim detetom, i ne znamo kako. Menjamo stavove, menjamo načine odgajanja u potrazi za najboljim, i prosto pravimo greške. Mislim da smo sa drugim mnogo opuštenije, znamo šta i kako, i deca budu drugačija. ME, ja mislim da je mala ljubomorna jer više obraćate pažnju na bebu. Pokušajte nju da mazite, a bebu da spustite malo, "Neka beba malo, ništa joj neće biti dok se ti i ja mazimo, ipak si ti prelepa, velika devojčica!"
_____________________________
Tasha Objasni im Bože, da mi se može!
|