Наташица
|
ми баш имамо проблема са родитељима мм. са свекром не баш толико, сам је свој неки чудан тип. једва проговара. са мном за све ове године није пробоворио ни реченицу. само здраво за здраво. што ме нешто ни не оптерећује, такав је према свима. свекрва је сушта супротност, има језичину за 5 особа. нико ништа не зна, само она..на све има примједбу, само гледа шта радим и како се понашам да би ме могла под*ебати и испровоцирати. баш смо у лошим односима. не дам да ми се петља у живот. увидјела сам на шта ће то изаћи кад ме у 8 мјесецу трудноће извријеђала и испровоцирала и од тада не шутим више. мислила сам тада да ћу се породити. нека сам вјештица. некад прећутим, али често добије истом мјером. живе сат ипо вожње од нас, али нема појма да желе да дођу. свекар у 24 сата распали пословно у црну гору, хрватску па знало је бити и у италију, али проблем му је доћи до нас. ми одемо једном мјесечно, стварно ми не пада на памет да идемо тамо чешће обзиром да су безобразни по томе питању. девер долази сваки викенд, имају два аута у кући и не желе доћи. гледам људе с којим се дружимо, сви свима долазе само они нас нападају како је наша обавеза да ми њима идемо, а не они нам. с друге стране немам поверња у свекрву никако, али баш никако. смао се жали како не виђа дијете, како се пожели дјетета. ма маку му, ако си пожелила дијете имате ауто у чему је проблем да дође, не зове никад....сад скоро смо сви били болесни, ма какви не зове. муж се заинатио па не зове ни он...зна да ће га одмах почети провоцирати, кад треба да е назове псхички се треба припремати. примјер, јуче сам га пола дана молила да је назове и да јави да данас оде на море...ма какви, није хтио. и често га опомињем да зове, али једноставно не жели. и сад ја знам да сам ја крива и за то, ја га одвајам, ја не ваљам... како је свекрва остала без посла тј. отпуштена, вероватно је распустила језик па човеку досадило да је слуша. бар тако мисли свекар па и ми. нема никакву занимацију у животу, још има проблема са кичмом..обилази докторе и опет ради по своме, не би послушала.... не прича са кумом, са дугогодишњим пријатељима и са јетрвом здраво за здраво, за час се посвађа с неким..препоносна да би се спустила на земљу, а уз то и тврдоглава. ево ни са мном не може. нагоре ми је то што иде и прича за мном...оде мами мојој па ме трача, што ми је огавно. мама моја, некад ми нешто каже, али углавно неће да ми говори да не би још горе било. онда и мами држи предавања како би требала са смрша, шта да једе итд. и она се дистанцирала од ње. мама ми сама, већ у годинама...нема ауто и ето ти је повремено код нас. сједне на бус и дође. никад ништа није рекла мом мужу, никакву примједбу, паметовање. давно сам мужу говорила да он ово ријеши да не бих ја морала, није никад па сам ја...и ето испала сам вјештица и нема ту повратка. боже, само да ми је отићи из земље да се виђамо једном у 5 год, али опет како би без маме и да је не видим дуго.
< Poruku je uredio Наташица -- 13.6.2014 14:11:48 >
_____________________________
"timeo hominem unius libri"
|