Didy
|
Ja mislim da vreme nije drugo, već da smo samo mnogo više informisani i da se o svemu mnogo više priča, veći je protok informacija, pa se čuje za više strahota. Toga je uvek bilo i ranije se dešavalo svašta. Konkretno, ne znam nikoga u okruženju čije je dete neko napao ili pokušao da povredi na putu od kuće do škole.
Čitala sam o nekoj ženi (mislim da je u Americi, nisam sigurna) koja je podigla prašinu što je puštala dete samo da ide u školu, na sportske aktivnosti, na rođendane (mislim da ima 10 godina), da mu mapu, spakuje ga u metro i na mapi ubeleži gde da izađe, da mu novca i broj na koji da je pozove ako se nešto neplanirano desi.
Ja svoju decu planiram da puštam da idu sama u školu. Možda ću ih voditi prvih nedelju-dve i onda više ne. Škola nam je blizu, često šetamo tuda, mislim da Stefan već sad zna sam da dođe tamo. Verovatno će ići sa vršnjacima iz ulice, pošto ih ima nekoliko u komšiluku. Ima jedna opasna raskrsnica, ostale nisu tako, ali ima 4-5 puta da pređe put. On to već sad jako obazrivo radi, baš je pažljiv. Uostalom, ja ga već sad pošaljem da ode sam u obližnju prodavnicu i da kupi nešto. Prodavačice nas već znaju, ima samo jedan prelaz puta. To radim zato što hoću da ga osamostalim, i ja sam to radila s 5-6 godina. Mene mama nijednom nije odvela u školu. Išla sam s bratom, on je bio 4. razred kad sam ja bila 1. I mislim da nije pitanje samo veća sredina-manja sredina, mislim da bih isto postupala i da živimo u većem gradu.
Ako tako razmišljaš i uvek projektuješ najgore moguće slike šta im se može desiti, onda ih nećeš pustiti ni sa 16 godina u grad, jer može svašta da im se desi. Onda ih nikad nikuda nećeš pustiti da mrdnu.
Mislim da smo mi mnogo više prestrašeni za svoju decu nego što im realno preti opasnost. Baš u toj emisiji su pokazivali statistike da je više kriminala bilo ranije dok smo mi bili mali, nego sada i da se nikad nije toliko ulagalo u bezbednost dece. Pogledajte samo policajce po školama, npr. Ko je u naše vreme razmišljao o tome?
Verovatno ćete me linčovati, ali ja svoju decu puštam da se igraju na ulici sa ostalom decom, bez mog nadzora, što znači da ja budem u kući, oni na ulici. Čujem ih uglavnom, bacim pogled s vremena na vreme, ne izlazim dok ne smatram da treba (to je bilo jednom do sad). Bude 5-6, nekad 10 dece uzrasta 4-10 godina, Sofija je najmlađa, tad nije imala ni pune 2 godine. Ove starije devojčice je paze, igraju se nekad i blizu puta (moram da naglasim da nam ulica nije jako prometna), sklone se kad naiđe auto, nekad odu kod nekog u dvorište, nekad s eigraju ispred nečije kuće... Po meni je to mnogo zdravije nego da zatvorimo decu u kuću ispred TV-a i kompjutera.
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Meni je to mnogo rano. 
