jo.anna.jo
|
Zemunka, hvala ti na odgovoru! Veruj mi nisu ružne misli, nego ja sa sve svoje godine, kod dr faktički nisam nikad bila (ok naravno pregledi ginekološki, ali ne u DZ), nijedna boljka me nikad nije htela hvala Bogu, do trudnoće nisam imala ni karton otvoren u DZ već u hitnoj pomoći kad polomim nešto ;), glupo ce da zvuči, a i doznake nisam znala šta su, jer dan bolovanja nemam... Samim tim kao da nije dovoljna panika oko toga da ću doneti novi život na svet, da li sam ja (mi) za to sposobna i da li ću sve uraditi i raditi kako treba... Na to sve mi se gomila i ta panika od bolnice i tog momenta tamo. Zamišljala sam to sve kao 4 dana upoznavanja sa "novonastalom situacijom", upoznavanja sa bebom (ikreno svojom, ne tuđima.., apropo onoga "sa bebama si, ne u ludari"), i blagog i nežnog (ali ekpresnog) uveđenja u to šta bih morala da znam za početak, da bih kao spokojna majka divne bebe, sa njom izašla u topplom osećanju, koje će se preneti na dalje dane.., uz pomoć patronaže prvih dana... (lepo ja to zamišljam, ha?) :) Zaista mi oprostite ako preterujem u mislima i rečima i delujem ko zna kako ali meni je potrebno da budem pripremljena na sve tamo od tih sigurno svima banalnih stvari (pa zato i postavljam takva pitanja), jer mene one dovode to ludila, ali bukvalno... :( Kako će sam porođaj da prodje, to ne brinem, proći će najbolje moguće i upravo onako kako treba, kako je zapisano itd... Elem, zato i pitam koliko ljudi u sobi, koliko na wc, šta u zemunskoj podrazumevaju pod BF, da bih psihički bila spremna na neke momente koje ako me samo snađu nepripremljenu, ima na neki drugi sprat tamo da me pošalju. Hvala još jednom na iscrpnom i ohrabrujućem odgovoru, jer se ovih dana toliko preplaših... blah..
|