Jele
|
Nataša Radić - KRALJICA MEDENOG MEDENJAKA sreda, 16 februar 2011 16:38 Medenjaci su poznata poslastica iz vremena naših baka. To su kolači koji su obeležili svačije detinjstvo. Ukusni su i, što je najvažnije, zdravi su, te se mogu konzumirati bez ustručavanja. Ono što je jednostavno kod medenjaka je njihova priprema: brašno, maslac, med, jaja i začini, koji su od presudnog značaja za ukus. Mada se o ukusima ne raspravlja, medenjaci poseduju nenametljivu slast koja prija i onima koji slatko ne jedu. Onima koji pak u slatkišima uživaju, ispunjavaju potrebu za slatkim, u potpunosti. Medenjaci se isključivo prave od meda i od meda potiče sva njihova slast. Odsustvo šećera, kvasca, praškova za pecivo i sličnog, garantuje vam da uživate u slasnom i zaista zdravom zalogaju. Medenjaci su nastali negde u srednjem veku na Orijentu. Bili su prvobitno poznati pod nazivom „kolači sa biberom“, ali su kasnije, upotrebom drugih začina (cimeta, karanfilića...), postali fino pecivo. U Evropi, najpoznatiji su „Fajlerovi medenjaci“, iz fabrike, koju je osnovala porodica iz nemačkog grada Nirnberga, a omiljena su poslastica širom Češke, Slovačke... Kod nas, proizvodnjom medenjaka bavi se Nataša Radić, ekonomski tehničar. Pre godinu dana prvi put se pojavila sa svojim proizvodima na Festivalu meda u Novom Sadu, a godinu dana kasnije, proglašena je za Kraljicu meda. Intenzivno bavljenje ovim poslom bilo je dovoljno da od svog hobija i zadovoljstva izrade kolača napravi isplativ posao i postane nezaobilazan učesnik sajmova, fešti, seoskih slava i gradskih dešavanja. Ono što slučajnog prolaznika uvek natera da zastane ispred pune vitrine Natašinih medenjaka, koji vire iz bakinog kredenca ukrašenog firangama, heklanim tabletićima i miljeima, i mirom mirišu, je sećanje na vreme prošlo, na topao dom, na detinjstvo... Ipak, i medenjaci su doživeli transformaciju. Nekada su medenjaci bili okrugli i svetlo braon boje. Danas su i oni podlegli zakonima tržišta i postali šareniji, raznih oblika i egzotičnijih ukusa, ali je osnova za njihovu izradu ostala nepromenjena, a da bi medenjaci imali tako mamljivo neodoljiv ukus zaslužne su i ruke domaćica, koje ove kolače uvek mese ručno – jer drugačije ne može. Ovaj tekst me je baš nagnao na razmišljanje, super kako se žena snašla i kako zrači optimizmom.
|