prase
|
Pokusacu da budem kratka, mada su utisci sa porodjaja jos uvek jaki...
Dakle, krenula sam - uz konsultaciju sa svojim (privatnim) lekarom - u porodiliste kada sam osetila kontrakcije na 5 minuta, u trajanju od po 45 sekundi (otprilike). Kao u knjizi. Dodjem tamo, kad otvorena samo 2 prsta. Ja mislim, stavice me negde da legnem, da sacekamo malo... Kad ono - pravac porodjajna sala. OK. Valjda oni znaju sta da rade. Tamo konstatuju da imam kontrakcije na svakih 3-5 minuta, sve izgleda kao da je porodjaj krenuo, pa me pripreme za isti. Legnem na sto.
Veliko iznenadjenje za mene: ulazi medicinska sestra, postavlja mi braunilu na koju je nesto prikaceno, ne znam sta. Bez komentara odlazi. Nemam pojma sta su mi nakacili. Do tog trenutka, kontrakcije sam osecala, ali u poredjenju sa onim sto sledi - te su bile smesne. Kako je ono cudo sto su mi nakacili pocelo da kaplje, kontrakcije postaju zaista jake, na svakih 2 minuta, traju preko jedan minut. Prakticno sam zgrcena non-stop. Nemam i dalje pojma sta se desava. Prikljucena sam na CTG sa jedne strane a na ono cudo sa druge, dakle nema pomeranja. Prolazi sat vremena, meni postaje jasno zasto cujem da druge zene vriste. Ja bih vristala, ali nemam obicaj, a i ne verujem da ce mi biti lakse. Prolazi jos pola sata, pojavljuje se moj lekar. Kaze da sve ide super, otvorena sam 4 prsta, porodicu se sigurno pre ponoci. Gledam na sat i ne mogu da verujem, tek je 6 popodne. Uverena da je u pitanju zabuna, pitam ga da li je zaista hteo da kaze da cu se poroditi za 5-6 sati, on kaze "da". Kapiram da ne mogu da izdrzim jos toliko... Pita me da li da potera nekog anesteziologa da mi postavi epiduralnu anesteziju, pristala sam bez oklevanja.
Posto je kasno prikacena, u nemogucim uslovima (ja sam non-stop u bolovima i previjam se, a covek mi gadja kicmu kateterom), epiduralna ne radi bas 100% svoj posao. Osecam sve sa desne strane, dok (hvala Bogu) leva odmara. Nakon jos 2 sata (za koje vreme epiduralna prestaje da radi cini mi se skroz) osecam pritisak bebine glave i krece porodjaj.
Objasne oni meni kako treba da guram, lekar pritiska stomak, beba nece napolje. To se ponavlja nekih 5-6 puta. OK, vreme je za epiziotomiju. Sada neki mnogo korpulentniji tip gura, sa sve laktom u mom zelucu - ali ja vise ne mogu da izguram po ceo napon, samo do pola. Ostalo odlazi u glavu. Polivaju me vodom, ja im govorim da sam skroz svesna ali da ne mogu da guram dok mi ovaj tip ne izvadi lakat iz zeluca. Jos nekoliko napona ne uspevam da uradim nista, lekar donosi odluku da upotrebi vakuum (valjda se pise ovako). Beba izlece kao katapultirana, srecom na vreme je video pupcanu vrpcu, da je bila prebacena preko ramena. Zato beba nije htela da se spusti, valjda zato nisam mogla da je izguram sama.
Dodaju mi anesteziju, zakrpe me, spavam na stolu jos 2 sata...
Sutra saznajem da je to sto su mi prikopcali "stimulacija" i da je to deo standardnog procesa porodjaja. Zbog toga su mi podivljale kontrakcije i zbog toga je nadrealno bolelo. Ja znam da porodjaj boli, ali znam i osobe koje su se porodile bez ikakvih stimulacija i anestezija i mislila sam da mogu i ja tako. Da je trebalo da trpim tu stimulaciju 2 sata, istrpela bih. Ali 8 sati??? Mora da su se salili...
Evo koja pitanja su meni ostala:
1. Zasto sam legla na porodjajni sto kada sam otvorena samo 2 prsta i oni znaju da cu da lezim tu jos 8 sati? (posle mi moj lekar kaze da je 1 prst = 1 sat, ali dok je on dosao, bilo je kasno - doduse nije mu bila smena i nije bio u gradu, nisam ja kivna na njega ali daaaaaaaaaaaaaaj...)
2. Zasto prikopcavaju stimulaciju bez pitanja? (u otpusnoj listi pise da su mi dali stimulaciju, dakle to i nije bas deo standarda cim moraju da napisu)
3. Zasto svi pretpostavljaju da je porodilja skroz izgubljena i da bunca, ako ja kazem da je verovatnije da cu da povratim nego da se porodim zbog necijeg lakta u zelucu, onda hocu da taj lakat ode da proseta!
Samo jos jedan kratak komentar, Uros je zdrav i veseo bebac, nema posledice od vakuuma i lepo napreduje. Za slucaj da se neko prepao od toga... Inace, ja sam rodjena vakuumom i cini se da nemam posledice, mada su mojoj majci rekli da ce ih biti... Tako da, ne treba ocajavati ako i kazu da ce biti posledica... Valjda...
Nadam se da vas nisam udavila i da ce ovo biti korisno za nekoga ko se jos nije poradjao.
|
Moja beba je imala obim glave 37 cm. Ne znam je l' je to veliko?
Eto koliko ta indukcija udari u glavu...
.jpg){kind=small}
Odštampaj
