Didy
|
Evo ja ću nešto iz drugog ugla da kažem.
Dijana, mislim da nisi učiteljicu dobro razumela. Ne verujem da je htela da uključi psihologa zbog toga što nisi dolazila na individualne časove, pretpostavljam da je pre mislila zbog ovog što si navela IZVORNA PORUKA: dijana1 RR
Vuk je bio katastrofa, nije slusao i nije radio. Samo se protezao na casu i kukao.
da bi mu možda trebala pomoć psihologa da se privikne na školu i obaveze, u čemu ne vidim ništa loše. Psiholozi u školi služe baš zbog toga - da pomognu deci. Isto kao i učitelji. Sigurna sam da ne postoji učitelj koji mrzi neko dete, uzme ga na zub i slično. Svima nam je u interesu napredak deteta, ali i dobro funkcionisanje odeljenske zajednice, pa se roditelji nekad nađu pogođeni nekim komentarom učitelja, jer traže interes samo svog deteta, a ne znaju da mi moramo da gledamo interes celog odeljenja. Prosto je situacija takva da je njih 25-30 u odeljenju i ne može jedno dete da dobije pažnju koju dobija kod kuće od roditelja. Mora da poštuje školsku rutinu, inače remeti nastavu i ostale đake u razredu.
Roditeljski sastanci prvaka su češći, što je i razumljivo. Učitelj je u obavezi da održi svakog meseca po jedan u prvom polugodištu, kao i određeni broj individualnih razgovora s roditeljima. On to MORA da pravda, od njega se to traži i, mora da priloži dokumentaciju. Verujte mi da bi učiteljica radije bila kod kuće sa svojom decom i porodicom nego držala svaki čas roditeljske, ali je to prosto njoj u opisu radnog mesta.
Što se tiče pravdanja časova, tu dolazimo do moje bolne tačke. Ja sam trenutno razredni starešina šestom razredu i najviše se preganjamo oko pravdanja časova. Zašto? Zato što ja MORAM imati opravdanje od roditelja za svaki dan i trebalo bi da dam neopravdane časove za svaki dan za koji ne dobijem opravdanje. Roditelj ima zakonsko pravo da sam opravda ukupno tri dana u toku cele školske godine, za sve ostalo mora doneti opravdanje od lekara. Naravno da je to neizvodljivo i da se ne držimo kruto tog pravila, ali sami možemo imati posledice zbog toga. Nama je u školi bila inspekcija pre dve nedelje i tražili su sva opravdanja od odeljenskih starešina. Veliki broj izostanaka i pravdanje časova bez opravdanja je bio veliki problem.
Ja držim dva roditeljska u polugodištu. Svake srede imam individualni čas za roditelje, koji najčešće provedem sedeći u zbornici jer gotovo niko ne dođe. Ima roditelja koji se nisu pojavili od septembra, iako ih stalno pozivam na razgovore. Deca ne dolaze u školu, roditelji ne pravdaju časove, a ja moram na kraju svakog kvartala da izvedem statistiku... Ili me, u najboljem slučaju, roditelji pozovu vikendom na mobilni da ppravdaju časove ili mi šalju poruke na viber, na fb... A jasno smo se dogovorili da sam im dala svoj mobilni (većina kolega ne daje svoj privatni mobilni) za hitne slučajeve i zamolila sam ih da mi pošalju SMS ukoliko dete ne dolazi u školu kako bih znala razlog. Zašto? Zato što oni mogu poslati dete u školu, a ono ode ko zna gde. Roditelj ne dođe da opravda, dete kaže - Boleo me stomak. Ja opravdam. Desi se tom detetu, nedajbože, nešto. Ko je kriv? Razredni starešina. Kako ste mu opravdali časove? Gde je opravdanje? Sami sebi skačemo u stomak. Znači mi imamo proceduru koju MORAMO da ispoštujemo. Nije to naša slobodna volja, to je naša obaveza jasno definisana. Sve ostalo je naša dobra volja.
A roditelja koji pokazuju zube mi je preko glave. S decom se o svemu dogovorimo u dve reči.. Roditelji ako dođu, eto nesporazuma. Desilo mi se jednom da su deca imala raspravu. Rešimo mi sve na čosu, uključimo pedagoga, psihologa, sve se stiša. Kad eto ti roditelja jednih i drugih sutradan, samo što se ne pobiše u školi, daca se opet zavadila, razgovori kod direktora, izjave deca u prisustvu roditelja... Sto čuda ni zbog čega. Ja uvek roditeljima na roditeljskom kažem - Šta se desilo u školi, pustite nek se reši u školi. U suprotnom samo pogoršavate stvar.
I uopšte mi nije jasno zašto većina roditelja misli da su nastavnici i oni na suprotnim stranama. Strašno me boli to i ne mogu da razumem. Meni se gomila roditelja obratila s takvim nepoštovanjem, bezobrazlukom i prostaklukom da sam ja zgrožena time. I kako onda očekivati da deca imaju neko poštovanje prema nastavnicima kad im roditelji ne daju takav primer.
Eto ja toliko na ovu temu. Pri tom posmatram situaciju i iz ugla roditelja jer imam dete u drugom razredu i iz ugla razrednog starešine.
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|
Mada, nezgodna je situacija, ne smiješ se zamjerat jer ako je takva osoba, onda može djetetu biti samo gore. Moj savjet je da joj ideš niz dlaku, ali da se u principu ne sekiraš oko takvih gluposti, niti da djetetu daješ do znanja da se nešto dešava što ne bi trebalo, nego se pravi da je sve normalno.
Zato, ponekad treba biti i lukav, pregristi jezik, iako znaš da nije u pravu. Sve za dobrobit djeteta. 
Odštampaj
