jednamama
|
Hvala na savetima. U svakom slucaju cu ici sa nekim da se posavetujem. Kada citam forume smirim se malo, ali onda se opet isprepadam na neke reakcije.
Kako bih pojasnila sta me plasi, opisacu detaljnije.
Moje dete se budi, ja stanem iznad njenog krevetica i nasmesim joj se. Jedan dan mi se nasmesi, sutradan me ne registruje vec gleda po sobi ili zeva ili ustane i zauzme stajaci polozaj i pocne da se ljulja. Onda ja pocnem da je zovem i ona me pogleda, ali se namsesi kad ja pocnem da se skrivam i pevam npr.
Izadjem napolje, vratim se, ulazim (sa ocekivanjem) da me ona pogleda i nameje se ili se nekako odusevi, a ona ne reaguje i igra se kockicama, a nasmesi se kad stanem iznad nje (bez ikakve svesti da sam upravo usla u kucu i da je do tada bila sa tatom ili bakom). Moji roditelji kazu kako primecuju da je sa mnom mirnija, da kada je ja uzmem u narucje da se vise umiri nego sto je uobicajeno.
Kada izadjemo u parkic, ona gleda okolinu, ja je zovem, trazim joj da mi kaze pa pa, ali ona samo gleda okolo ili se zamisli. Tek kad sa njom sednem na ljuljasku a tata stoji ispred ona pocne da se smeje i raduje i smeje se tati.
Kada joj pruzim ruke da je uzmem (sa osmehom) ili se pomeri i nastavi da se igra ili ih blago pruzi (bez nekog odusevljenja).
Mozda su moja ocekivanja velika...kaze muz da je nemoguce da u tom uzrastu dete tako brzo i odmah reaguje na moje zahteve...
Ja jednostavno imam neku zelju da kada pozovem dete ili joj se namsesim ili pruzim ruke ka njoj ili joj nesto pricam, imam potrebu da mi odmah uzvrati reakcijom, da se nasmeje cim se probudi, da mi pruza rukice, pa cak i sama. da me zove, da ima potrebu da sam tu, da mi je privrzena, da se mazi.
Moja devojcica sve to radi samo povremeno i uglavnom to nekako odradi kao da sam joj dosadna i opet se igra sama sa sobom.
Jedino sto me umiri je sto znam da sve sto sam joj pokazala ona je usvojila. Npr kad pitam gde je meda pogleda u medu. Kad joj klimam glavom da li je bilo dobro, klima i ona. kad joj pruzim ruku i kazem zdravo, pruzi i ona, kad pitam gde zeka pije vodu ona pokazuje. Kad joj bacim lopticu ona uzvrati. Kad je zasmejavam ona se smeje. Kad se sakrivam ona izviruje i trazi me. To me tesi.
Od reci govori mamama, dadadada, tatata, bamaba, gagaka i prica svasta nesto kad se igra kockicama ali ne razumem sta prica.
Recimo, nikada mi ne pokazuje prstom da nesto hoce. Jedino sto prstom pokaze je gde zeka pije vodu. Ali nikad sama na nesto. Jednom je pokazala na crtani prstom i to je bilo sve (pre mesec dana);
Nikada ne pruza rukice ka meni sama da je uzmem. Ako sedi u hranilici a ne sedi joj se, ona se onako celim telom busa, kao ljuti se, ali ne pruzi meni ruke da je uzmem, vec za sebe tako i kao malo glasom pokaze ljutnju,onako kao neko vikanje na kratko.
Ne stavlja nista u usta, a svi mi kazu da sva deca stavljaju svasta u usta. Ona jedino dudu stavi u usta. Sve ostalo pasivno (kad joj pokazem mrvicu hleba - odmah otvara usta, takodje i na flasicu otvara, na kasiku i sl, na grizaljkicu za zubice isto otvara usta, ali kad joj dam da je sama stavi ona stavlja ali hoce da je sisa kao flasicu.. a igracke nikad ne stavlja u usta, samo stavlja prstice i dudu.
Najvise me brine sto bih ja cesto da ona reaguje na moje pozive, ja bih da joj pricam, ona gleda kockice, ja bih da mi da rukice, ona me pogleda i okrene se ili odradi to, pa me skloni i uzima igrackice...nekako me to plasi sto je zainteresovanija za igrackice i svoj svet nego za komunikaciju sa mnom.
Ali danas muz i ja oko nje (ona u ogradici) i plazimo se, gucemo, blebecemo, ona vristi od smeha i ne zna u koga pre gleda, zacenjuje se. Tako 5 minuta i okrene se i opet kockice. I ja je zovem, ona nista. Tek kad stanem iznad nje ili zazveckam - pogleda.
Opet, s druge strane - kad je hranim ili menjam pelene pa pravim neke izraze lica a ne ispustam glas ona tako pazljivo posmatra,kao da skenira.
Veceras pred spavanje muz i ja plazimo jezik, namigujemo, ona gleda cas jednog cas drugog i samo sto nije rekla "boze koji debili, sta im je". Tako je ozbiljno gledala.
Eto...to je detaljan opis sta me plasi...a to je osecaj da je ona cesce odsutna nego sto ja ocekujem..imam osecaj da moram da je dozovem da bi me primetila ili odreagovala na moja pitanja ili sl..nekako se zagleda ili zamisli ili zaigra i onda ja moram da privlacim paznju i pevam, zveckam, tapsem, dozivam je i ispitujem.. a muz na to kaze da je pustim, da njemu to ne deluje cudno, nego da je takva i da je i on bio izuzetno miran i sl..ali mene uplasi ta odsutnost i sto ne reaguje odmah na sve, nego moram da je dozivam i animiram da bi se zainteresovala za komunikaciju sa mnom.
Izvinjavam se na opsirnosti
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
hvala najlepse, mnogo mi pomazu ovi odgovori... Veliki poljubac
