Anoniman
|
Luka je 5og jula napunio godinu, a 15 ili 20og smo išli u CG na more. Krenuli smo uveče, ujutru smo bili kod prijatelja u Užicu, proveli smo kod njih dan, i uveče krenuli dalje. MM je bio mrtav umoran, zato ti spavaš sa detetom u autu da bi dete animirala taj dan kada stignete, da se mm odmori.
Nije bilo nekih ozbiljnih problema.
Desilo se sledeće: To jutro u Užicu (dan prvi) Luka je dobio proliv (iz nepoznaih razloga, sve sam ponela iz NS, tako da verujem da je promena klime). 14 dana na moru nije jeo manje više ništa sem lubenie, banane, breskve i bobi štapića. Kada smo se vratili u NS počeo je da jede i prošao proliv.  (sasvim druga priča je da od nda ne pije leko, ja smatram greškom pedijatra, mislim da sam to obradila u temi Kandida...)
Zatim desilo se to da je on tada prohodavao, i nije bilo teorijske šanse da neko ne šeta sa njim. Na neki način smo to ešili tako što smo poneli ogradicu - danju je u njoj šetao (tih 3-4 koraka koliko mesta ima), a uveče sam ubacivala sunđer, i to je bio krevetac. I tu smo imali maler sa tim prohodavanjem. Luka je stajao pored mm i držao se za ogradu, krenuo je da pada, mm ga je uhvatio, ali nisko, tako da se Luka previo preko njegove ruke i svom snagom je zveknuo glavom o beton. Naravno povraćanje, ja pretpostavljam blaži potres mozga, iako su nas iz bolnice u Baru poslali kući po sledećm uputstvu "Ako za tri nedelje vidite da se čudno kreće, zabacuje glavu kao da nema snage, ili koluta očima, vodite ga na snimanje glave". UH kako sam tada bila besna. Taj dan smo ostali u kući, jer sa potresom mozga ne sme na sunce... iako taj potres mozga niko nije potvrdio... za svaki slučaj.
Ja glasam za more, a ne za planinu ili banju. No, to je neko moje mišljenje... meni je na planinama dosadno ako nema snega.
Sve ovo što se nama desilo na moru - moglo je i kod kuće...
|
Odštampaj
