guppy RR
|
Jednog dana odlučim na promenim svoj mobilni telefon... Iskreni obožavatelj Nokie (menjam peti telefon), odlučim da i ovaj put ostanem verna svojoj omiljenoj marki. Nikada nisam imala problema u ovih 9 godina mobilne telefonije, DO SADA. Kupim predivni telefon, Nokia 6555, ima sve što koristim. Kalendar, e-mail proveravanje, fotoaparat, bluetooth, sve osnovne funkcije i moju omiljenu - ispis iz kalendara na ekranu telefona :) Ahh, ljubavi velike... Ljubav je brzo počela da se gubi kad se taj telefon počeo sam gasiti. Pre razgovora, sred razgovora, za vreme punjenja, za vreme pisanja SMSa. Ali dobro - šta je tu je, vratim ga nazad u radnju. Kod nas ima zakon, koji omogućava kupcima da odaberu 4 opcije prilikom reklamacije, ukoliko aparat ne radi. Jedna od opcija je i "nov aparat kao zamena pokvarenom", i ja sam odlučila da krenem tim putem. Zgadila mi se misao na moj telefon, koji će otići na servis, provesti tamo mesec dana, vratiti se nazad, opet se pokvariti, i tako dalje. Zato: želim nov telefon i zakon to omogućava! U trgovini mi kažu, da MOGU dobiti nov telefon, ukoliko servis utvrdi, da telefon stvarno ne radi. Slažem se sa tim i čekam odgovor. Dobijem odgovor servisa, da telefon nema grešku. Telefon radi !!! Ali ne radi baterija !!! I traže moje odobrenje, da promene bateriju. Ja njih uveravam, da sam ja kupila telefonski aparat, kojeg DEO je i baterija, i da NE ŽELIM da mi menjaju delove aparata, već želim nov aparat, kao što to predviđa zakon. Naime, ako deo aparata ne funkcioniše, to nije funkcionalan aparata i ne mogu me uveriti, da telefon radi!!! I oni kažu dobro... dobićete nov telefon. Posle još dve nedelje (u trgovini su čekali, da dođe taj moj novi telefon) ja odem tamo i daju mi papire u potpis. Ja kažem da želim da vidim telefon pre potpisa i oni mi ga daju u ruke. I šta vidim??? Svoj stari telefon!!!! I kažem prodavačici da je to moj stari telefon i da mi je obećan novi, kao što mi pripada, a ona meni kaže da to nije moj stari telefon, da je u njemu SVE novo (znači SVA elektronika), samo plastiku su ostavili moju "jer tako se to radi". Ja tamo sedim, ne znam da li je to skrivena kamera, razmišljam šta da joj kažem, i mirnim glasom kažem... da to za mene nije nov aparat ... i kako bi njoj bilo da joj crkne šporet, a njoj dođu i zamene u šporetu par delova i kažu, da je to nov šporet. I njima naravno neprijatno i tako mi razgovaramo, ona me uverava da se to tako UVEK radi, a ja tvrdim njoj, da to nije nov aparat. Tako sam izašla iz prodavnice i zvanično odbila da preuzmem aparat... i morali su da kucaju zapisnik. Sledeći dan zovem nazad (tako smo se dogovorili) i dobijem šefa odeljenja. Gospođa ljubazna do suza, zaista, i kaže IZVINITE, pogrešili smo, molimo vas dođite nazad. Uradićemo SVE što želite... Dobićete nov aparat, novac nazad, sve što vi kažete! A ja... mislim si.. toliko sam imala problema sa servisom tog telefona, trajalo je skoro dva meseca... neću ja više time da se bavim, već želim da mi vrate moj novac (i to omogućava zakon) i nek se slikaju sa telefonom (figurativno). I tako se dogovorim sa teticom, u trgovini je postupak gotov u 5 minuta, vrate mi pare, raskinu aneks.... Zahvalim e-mailom na finoj usluzi i na poštovanju zakona, i odgovore mi u stilu "ostanite i dalje zadovoljni korisnik naše mreže" .... ..... Ubi se od maltretiranja zbog jednog OBIČNOG telefona. I sad razmišljam što sam toliko energije potrošila na to bezvezno trčkaranje, kad želim da objasnim neki svoj princip nekome i da postoje pravila i norme, koje treba da se poštuju. Ja uvek glavom kroz zid, da ljudima pokažem da moraju da ostanu pošteni... a na kraju se uvek pitam na čiji račun. valjda nisam nekog smorila? Sad još uvek koristim stari telefon i razmišljam ....
|