guppy RR
|
Naša draga ksena je pripremila sažetak pravila pravopisa o kojima diskutujemo u odvojenoj temi --> KLIK.
Ova tema će biti zaključana i povremeno ćemo dodavati nove objave.
1. Ja bih / ja ću 1. Mi bismo / mi ćemo
2. Ti bi / ćeš 2. Vi biste / ćete
3. On, ona, ono bi / će 3. Oni bi / će
Ja ću ići = Ići ću (dve reči)
Ja ću raditi = Radiću (jedna reč)
Ja ću jesti = Ješću (jedna reč)
Negacija:
Ne + glagol – odvojeno ne radim, ne idem
Ne + pridev – jedna reč neuhvatljiv, neustrašiv
NE se piše zajedno samo sa 4 glagola: NEĆU, NEMOJ, NEMAM, NISAM.
Nemoj – Nemojte (jedna reč)
Je l' - skraćenica od JE LI, ljudi je često pogrešno pišu jel'.
Mešanje JE L' i JER: Je l' sve u redu? Otišao je kod lekara jer se nije osećao dobro.
Superlativ: Naj se piše zajedno sa pridevom: najbolji, najveći, najjači, najjeftniniji...
Superlativ od strog je stroži, od visok je viši.
Znakovi interpunkcije (tačka, uzvičnik, zarez) se pišu odmah iza reči, a iza njih ide razmak.
Glagol TREBATI je bezličan: Ja treba da idem u poštu. Trebalo je da idem u poštu. Trebalo bi da idem u poštu.
Tačna su oba oblika: projekt i projekat, perfekat i perfekt, elemenat i element.
Tačno je: pasji/pasiji, kozji/koziji, dečji/dečiji...
Može se reći: bliznak, bliznaka, blizanak, blizanka, blizanac, bliznac, blizanica, bliznakinja.
U rečima recept i recepat tačan je samo prvi oblik.
Učim lekciju napamet.
Šta tebi pada na pamet?
Izvinuti - Znači saviti, sagnuti.
Izviniti - Reći da vam je žao zbog nečeg.
Ruka – ručica (ali pravopis dozvoljava i „rukica“ u tepanju) kao što je ispravno i kašičica i kašikica.
1. ja zaspim 1. mi zaspimo
2. ti zaspis 2. vi zaspite
3. on, ona, ono zaspi 3. oni zaspe
Kada se kaže: ON ZASPE, ILI ONI ZASPU, to znači da je neko nekoga zasuo nečim.
Velikim slovom pišemo obavezno prvo slovo u rečenici, lična imena, nazive gradova, zemalja, stanovnika... Malim slovom pišemo prideve pa i one koji potiču od reči koje se inače pišu velikim slovom, npr. engleski, nemački, norveški, novosadski, beogradski.
Tačka iza brojeva je oznaka za redne brojeve: Rođen sam 20. (dvadesetog) juna.
Ispravno je npr. 9-ti, 10-ti...
Postoji samo: duplo, trostruko, četvorostruko...
Imenice sa dva oblika množine: znak - znaci/znakovi, postoji: kaiš - kaiši/kaiševi, vitez - vitezi/vitezovi...
Reč AUTO je muškog roda, kao i korzo.
Hvaliti = pohvaljivati ili govoriti lepo o nekome ili nečemu, kao u pesmi „Ciganin hvali svoga konja“
Faliti = nedostajati.
Besplatan / besplatni – oba oblika mogu biti za jedninu s tom razlikom što oblici koji imaju „i“ na kraju označavaju nešto određeno (kao što u nekim jezicima imamo određeni član). Neki pridevi kao što je „mali“ imaju samo oblik na „i“ (mali grad, mali gradovi).
Što se tiče dvosložnih muških imena i hipokoristika imenica muškog roda, dozvoljena su dva oblika: DULA i DULETA; i ĐORĐA i ĐORĐETA.
Reči muškog roda koje su stranog porekla kao što je reč radio ili taksi, dodaju slovo „j“ u ostalim padežima i tako imamo: radija, radiju i taksija, taksiju.
Slovo „j“ se piše i u pridevima kao što su: televizijski, radijski...
Ne piše se kad je ispred njega slovo „i“ a iza slovo „o“, npr. bio, popio, pazio...
Žena koja živi u Španiji može biti: Španjolka, Španjolkinja, Špankinja - sva tri su prihvatljiva.
Tačno je:
Sumnja, a ne sumlja.
Nijedan, a ne ni jedan (sem npr. u izrazima „ni jedan jedini“, „ni od jednog“, „ni jedan ni drugi“), kao i nikako, nikakav, nikoji.
Prekjuče, a ne preključe.
Apsorpcija, a ne absorbcija.
Grehota ili gre'ota, a ne greota.
Shema, ali u žargonu može i šema.
Predlog s(a) se piše bez apostrofa i koristi se samo kad označava društvo (Išla sam sa Marijom.) ili način (sa osmehom, sa nestrpljenjem), a nikako sredstvo (Išla sam vozom, a ne s vozom). Može i uz genitiv, ali tad ima drugo značenje, npr. pogled sa prozora.
Zamenice NIKO i NIŠTA u kombinaciji sa predlozima daju:
Ni od koga, ni sa kim, ni za koga, ni o kome (a nikako: od nikoga, za nikoga...)
Ni od čega, ni za šta, ni o čemu. (neispravno: od ničega, za ništa, o ničemu...)
Nesporno je bez spora, kad nema dileme između dva ponuđena rešenja.
Neosporno je kada postoji tvrdnja koja se ne može osporiti.
BRE: "Rečnik "Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku" od Abdulaha Škaljica, "Svjetlost", Sarajevo, 1989.god.(urađen osloncem na kompletnu naučnu aparaturu), na str. 127. beleži: "be! bre! interj, (grc.) more! ta!. Od turskog be, bre, preuzeto iz grčkog". Elem, bre, jednostavno znači more, a za ovu poslednju reč "Rečnik srpsko-hrvatskog književnog jezika" (Novi Sad, Zagreb 1969), na str.423, veli: "more, uzv. grč.1. u pretnji, ljutnji. - More, harač plati! 2. za izražavanje divljenja ili drugog kakvog raspoloženja. - Divna li je,more, ta tvoja prestonica!"."
Prasa = praziluk u Bosni
|
Odštampaj
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
