guppy RR -> Pravopis - sažetak (16.6.2011 20:42:45)
|
Naša draga ksena je pripremila sažetak pravila pravopisa o kojima diskutujemo u odvojenoj temi --> KLIK. Ova tema će biti zaključana i povremeno ćemo dodavati nove objave. 1. Ja bih / ja ću 1. Mi bismo / mi ćemo 2. Ti bi / ćeš 2. Vi biste / ćete 3. On, ona, ono bi / će 3. Oni bi / će Ja ću ići = Ići ću (dve reči) Ja ću raditi = Radiću (jedna reč) Ja ću jesti = Ješću (jedna reč) Negacija: Ne + glagol – odvojeno ne radim, ne idem Ne + pridev – jedna reč neuhvatljiv, neustrašiv NE se piše zajedno samo sa 4 glagola: NEĆU, NEMOJ, NEMAM, NISAM. Nemoj – Nemojte (jedna reč) Je l' - skraćenica od JE LI, ljudi je često pogrešno pišu jel'. Mešanje JE L' i JER: Je l' sve u redu? Otišao je kod lekara jer se nije osećao dobro. Superlativ: Naj se piše zajedno sa pridevom: najbolji, najveći, najjači, najjeftniniji... Superlativ od strog je stroži, od visok je viši. Znakovi interpunkcije (tačka, uzvičnik, zarez) se pišu odmah iza reči, a iza njih ide razmak. Glagol TREBATI je bezličan: Ja treba da idem u poštu. Trebalo je da idem u poštu. Trebalo bi da idem u poštu. Tačna su oba oblika: projekt i projekat, perfekat i perfekt, elemenat i element. Tačno je: pasji/pasiji, kozji/koziji, dečji/dečiji... Može se reći: bliznak, bliznaka, blizanak, blizanka, blizanac, bliznac, blizanica, bliznakinja. U rečima recept i recepat tačan je samo prvi oblik. Učim lekciju napamet. Šta tebi pada na pamet? Izvinuti - Znači saviti, sagnuti. Izviniti - Reći da vam je žao zbog nečeg. Ruka – ručica (ali pravopis dozvoljava i „rukica“ u tepanju) kao što je ispravno i kašičica i kašikica. 1. ja zaspim 1. mi zaspimo 2. ti zaspis 2. vi zaspite 3. on, ona, ono zaspi 3. oni zaspe Kada se kaže: ON ZASPE, ILI ONI ZASPU, to znači da je neko nekoga zasuo nečim. Velikim slovom pišemo obavezno prvo slovo u rečenici, lična imena, nazive gradova, zemalja, stanovnika... Malim slovom pišemo prideve pa i one koji potiču od reči koje se inače pišu velikim slovom, npr. engleski, nemački, norveški, novosadski, beogradski. Tačka iza brojeva je oznaka za redne brojeve: Rođen sam 20. (dvadesetog) juna. Ispravno je npr. 9-ti, 10-ti... Postoji samo: duplo, trostruko, četvorostruko... Imenice sa dva oblika množine: znak - znaci/znakovi, postoji: kaiš - kaiši/kaiševi, vitez - vitezi/vitezovi... Reč AUTO je muškog roda, kao i korzo. Hvaliti = pohvaljivati ili govoriti lepo o nekome ili nečemu, kao u pesmi „Ciganin hvali svoga konja“ Faliti = nedostajati. Besplatan / besplatni – oba oblika mogu biti za jedninu s tom razlikom što oblici koji imaju „i“ na kraju označavaju nešto određeno (kao što u nekim jezicima imamo određeni član). Neki pridevi kao što je „mali“ imaju samo oblik na „i“ (mali grad, mali gradovi). Što se tiče dvosložnih muških imena i hipokoristika imenica muškog roda, dozvoljena su dva oblika: DULA i DULETA; i ĐORĐA i ĐORĐETA. Reči muškog roda koje su stranog porekla kao što je reč radio ili taksi, dodaju slovo „j“ u ostalim padežima i tako imamo: radija, radiju i taksija, taksiju. Slovo „j“ se piše i u pridevima kao što su: televizijski, radijski... Ne piše se kad je ispred njega slovo „i“ a iza slovo „o“, npr. bio, popio, pazio... Žena koja živi u Španiji može biti: Španjolka, Španjolkinja, Špankinja - sva tri su prihvatljiva. Tačno je: Sumnja, a ne sumlja. Nijedan, a ne ni jedan (sem npr. u izrazima „ni jedan jedini“, „ni od jednog“, „ni jedan ni drugi“), kao i nikako, nikakav, nikoji. Prekjuče, a ne preključe. Apsorpcija, a ne absorbcija. Grehota ili gre'ota, a ne greota. Shema, ali u žargonu može i šema. Predlog s(a) se piše bez apostrofa i koristi se samo kad označava društvo (Išla sam sa Marijom.) ili način (sa osmehom, sa nestrpljenjem), a nikako sredstvo (Išla sam vozom, a ne s vozom). Može i uz genitiv, ali tad ima drugo značenje, npr. pogled sa prozora. Zamenice NIKO i NIŠTA u kombinaciji sa predlozima daju: Ni od koga, ni sa kim, ni za koga, ni o kome (a nikako: od nikoga, za nikoga...) Ni od čega, ni za šta, ni o čemu. (neispravno: od ničega, za ništa, o ničemu...) Nesporno je bez spora, kad nema dileme između dva ponuđena rešenja. Neosporno je kada postoji tvrdnja koja se ne može osporiti. BRE: "Rečnik "Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku" od Abdulaha Škaljica, "Svjetlost", Sarajevo, 1989.god.(urađen osloncem na kompletnu naučnu aparaturu), na str. 127. beleži: "be! bre! interj, (grc.) more! ta!. Od turskog be, bre, preuzeto iz grčkog". Elem, bre, jednostavno znači more, a za ovu poslednju reč "Rečnik srpsko-hrvatskog književnog jezika" (Novi Sad, Zagreb 1969), na str.423, veli: "more, uzv. grč.1. u pretnji, ljutnji. - More, harač plati! 2. za izražavanje divljenja ili drugog kakvog raspoloženja. - Divna li je,more, ta tvoja prestonica!"." Prasa = praziluk u Bosni
|
|
|
|