Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Jedan napon, drugi napon, nema pomaka, ništa, kaže doktor, moraćemo da te secnemo, rade epizotomiju, i iz sledećeg napona izlazi moja devojčica, sva modra, ali odnose je i ne čujem da plače, u jednom trenutku me prošla jeza i sva ukočena čekam da zaplače, i čujem, plač! Ona je dobro, živa je!
Iz drugog napona bez epizotomije sam rodila moju drugu sreću, malu čupavu devojčicu koja odmah počinje da plače, tako malena a takav glas! Odmah mi je stavljaju na grudi, a ona me pogleda, pa zaplače, pa opet pogleda pa zaplače, srce moje malo, presrećna sam!
Odmah mi ga stavljaju na grudi, a veza koja nas je spajala ovih 9 meseci – pupčanik, je i dalje tu, još uvek neprekinut, pulsira jako pri svakom mom dodiru mog mališe, koji počinje da sisa i i koji me gleda. Direktno u oči, direktno u dušu. Ne postoje reči kojim bi taj trenutak spoznaje mogao da se opiše.
Prva VTO i to uspešna, doktor na UZ vidi dve mrvice, našoj sreći nema kraja! Naravno, kao kod svake trudnoće, velike brige, ali na kraju bez razloga, sve je išlo savršenim tokom, čak skoro bez mučnina, bez i jedne tačkice krvarenja, zaista uživanje.
Poslednjim atomom snage uspevam da se podignem i poljubim tu malu glavicu. Plačem. Bože, uspela sam, Bože hvala ti. Odnose je. Lekovi su učinili svoje, ponovo sam zaspala. Moje sutra se ostvarilo, moje sutra me čeka.
Trudnoća savršena, nisam ni stigla da mislim da sam trudna, kolokvijumi, ispiti, predavanja, prođe devet mjeseci. Najveći strah tokom tih mjeseci mi je bio da on neće stići kada dođe vrijeme za porođaj, da će da me vode mama i tata, a da će on da propusti događaj.
Svima sam javila, mamu sam zvala milion puta, ne znam više ni šta da pričam sa njom, odlazim na fb, da vidim šta ima tamo. Na svom zidu zatičem poruku, nešto kao „Čestitke mama“. A onda mi se konačno upalila lampica u glavi „Ej pa ja sam sad MAMA“.
Porođaj je samo vaš! Nije majkin, tetkin, sestrin…nema potrebe da se raspitujete,a naročito ne da čitate o lošim stvarima i lošim iskustvima. Jer, onda….ko je ludo hrabar da rizikuje da se i njemu dogodi to isto? Zato sam ja sve lakše podnela, verujte mi.
Stavljaju te na moje grudi i ja vidim taj mali osmeh na tvojim ustima, napokon si tu. A ja, ja i dalje čekam. Prvi zubić, prvu reč, prvi korak, te prve malene ručice koje će mi se obaviti oko vrata.
Ne kraj, početak, početak novog života, sreće, velike, najveće… gledam je, plače, 3300gr, 53cm… Bože opet sam uspela, uspela sam da mojoj velikoj bebi rodim seku, da mm i ja postanemo najbogatiji na svetu. I odmah shvatam da nisam bila u pravu, ne! Plašila sam se da neću moći da delim ljubav koju osećam prema prvoj ćerkici . I ne delim je, sada imam duplo više ljubavi, moja sreća je duplo veća…
За дојиље.
пеперутка16
Мало чудно питање, али ме занима: да ли су дојиље пробале своје млеко?
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
