Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Otac sam dvoje dece i ovo je moja smešna ispovest. Milica, tatina mezimica, ima 7 godina i krenula je u osnovnu školu. Luka će uskoro 4 i jako je nemiran. Supruga vodi brigu o njima, onako ležerno i spretno (mada, ima dana kada kaže da se pokajala što je postala majka). A kad se to desi, vrlo brzo se smiri, obriše suze i poljubi Milicu i Luku u čelo (i mene hoće da cmokne, ali samo u obraz).
Ranije sam, kao psihijatar, umeo da pitam roditelje s dvoje, troje dece: “Koje dete najviše volite?” Skoro svi bi rekli – podjednako.
Jasno je da se ranije u školama poštovao kod ponašanja i da su deca znala ko je stariji i kako se prema osobama, koje su mudrije i imaju više iskustva, treba ophoditi. Danas je malo drugačija situacija s obzirom da neki roditelji, iako je njihovo dete krivo, ne žele da bude kažnjeno ni na koji način, te krive pedagoge i nastavnike za ponašanje svoje dece (čast izuzecima jer ih uvek ima).
Da li je iko mogao da zamisli da je moguće podići zdravu generaciju u ovako nezdravoj životnoj sredini? Naravno da ne! Za roditeljstvo ne postoje prečice i ne možemo da prevarimo ljudsku prirodu. Kao što možemo da vidimo, rezultati su poražavajući. Naša deca emotivno trpe zbog gubitka dobro izbalansiranog detinjstva. Kako da to popravimo?
15 razlika u odgajanju prvog deteta u poređenju sa drugim. Imaš li ti neku da dodaš? :)
Roditelji se često brinu o tome kako bi deca mogla da reaguju na pogreb, jer postoji veoma realna mogućnost da će sahrana za dete da bude emotivno iskustvo koje će da mu se ureže u pamćenje.
Fiziolozi su otkrili da su razvoj govora kode dece i pravilna motorika ruke u direktnoj vezi. To je veoma vidljivo kod dece koja, kada ne mogu da nađu pravu reč za određeni predmet, na isti pokažu prstom. Ili koja, dok pišu i crtaju, plaze jezik.
“Divno je što imate muža koji vam toliko pomaže” komentariše druga doktorka dok moj muž oblači našu ćerku, a ja stojim pored. Kroz glavu mi prolazi jedan tvit “nije to moje dete, nego naše. I ne pomaže, već biva otac”.
Plači, slobodno, gorko, jecajući, jer suze čiste i odnose sve ono što preuzmemo od drugih. Kada ih ne pustimo, padaju u našu dušu, talože i stvaraju bedeme koje niko posle ne može da sruši.
Kad jednog dana budem imala sina, radiću sve suprotno od onoga što rade drugi.
За дојиље.
пеперутка16
Мало чудно питање, али ме занима: да ли су дојиље пробале своје млеко?