Sećam se kad su mi ga prvi put doneli na podoj mirisao je a ja sam se topila. Uživali smo i on i ja.
Držala sam ga u naručju i posmatrala njegove male ručice. Glavica je bila manja od dojke iz koje je jeo. Mučio se, nije znao šta treba da radi, a nije ni imao dovoljno snage.
Stiskala sam grudi gurajući mu bradavicu u usta, sa željom da mu istisnem mleko i da mu tako pomognem da jede. Nisam želela da ostane gladan. ....
A on je sve vreme mirisao. Njegova kosica je mirisala mirisom koji nikada nisam do tada osetila.
Izašli smo iz bolnice a ja sam prva dva dana samo sedela i mirisala ga, bila sam opijena njime.

Sada je prošlo godinu i četri meseca. Bebeći miris koji je imao po rođenju se sprao ali su sada tu njegove ručice, koje me maze po grudima i miluje po licu dok jede. Gleda me u oči i smeši mi se. Zapravo mi sve vreme govori "hvala".
Kad se uznemiri samo se ušuška u moje krilo i spusti se u ležeći položaj da sisa. Pitam ga: "jel ti to hoćeš da sisaš?" a on, iako još uvek ne govori, na to pitanje mi odgovori : "da", nasmeje se i počne da coka.