Došao je i taj dan, stigla nam je naša mala bebica. Mama se informisala o dojenju preko interneta koliko je mogla. Nije imala mleka prva dva dana, pa smo morali da budemo na dohrani. Moje molbe sestrama da mi pomognu sa dojenjem nisu urodile plodom nažalost. Bradavica koja se uvuče posle par minuta dojenja na obe dojke, dojke koje su porasle na duplu veličinu, pa ne možemo sa njima da se izborimo ni ja ni beka. Sve što sam čitala nije moglo da mi pomogne, jer ovaj problem nikako nisam očekivala. Nema dovoljno velike silikonske bradavice za moju bradavicu i areolu koje su mnogo porasle, tako da moram da izmazam mleko, kako bih svojoj beki dala ono što je najbolje za nju. Muzilica postaje deo naše svakodnevice. Nemam dovoljno mleka, pa moram da dodam malo dohrane, sreća samo jednom ili dva puta dnevno. Beku i dalje stavljam na dojku jer ona uživa u tih par minuta kada doji dok se ne uvuče bradavica. A ja se nadam da će se bradavice izvući pa ćemo moći da pređemo na dojenje. Možda nije baš najlepša priča, ali možda bi trebalo neko da pomisli i na majke koje moraju ovako da hrane svoje bebe 🙂