Posle dva spontana pobačaja, dugo iscekicavanja i truda, ah, tu su, dve crtice na 4 urađena testa. Trudnoća bez tegoba, samo uživanje mame i tate jedno u drugom, u rastu loptice stomaka sa malenom dozom treme pred svaki ultrazvuk. Peti mesec... Krv iz dojki, zućkasta tečnost, do tog trena potpuno nepoznata... Odlazak kod doktora zbog te situacije je bio najstresniji deo cele trudnoće, 1000 stvari kroz glavu prolazi, strahovi, kako ću da dojim da ne krene mleko kontrakcije, a dojenje, pored upoznavanja sa bebom je nešto što sam jedva čekala. Ne znam zašto, ali sama Mila Boga bez da slušam "priče iz naroda" mi reče da je to ,, blagodat koju samo majka može da stvori ". Sve u redu, dojke dobro, rekoše, da pripremim kada dođe vreme veštačke bradavice ako želim da dojim. Krv nije prestala, zajedno sa kolostrumom, lekari se čudiše, ultrazvuk uredan kao i trudnoća. 8 mesec....kreće mleko, a sa njim i moje prve suze straha da ne krene ranije pa stane pred porođaj, ne izazove kontrakcije i jos hiljadu stvari koje mogu da se dese... Sednem, kažem sebi, molitva, ništa drugo, to biće mi je dao Bog, moliću se da osetimo blagodat koju je oboma dao Bog, da uživamo u najlepšem osećaju, da što duže budemo kao jedno, ti ćeš, beko da sikis, a mama da ne skida osmeh svaki put kada smo kao jedno, šta nama može jedna "začkoljica" koja se desila i izazvala mlekce ranije - ništa. Došao i termin, tačnije dva dana pre termina sa slavlja iz kola kao kolovođa, povodom rođenja tvoje seke od ujaka mama direkt na porođaj-bukvalno (seka i ujna nas čekaju). Došao si ti, dečače moj, sa svoje 4kg, imala mama spremne silikonske bradavice, ali reših, iako sa malo znanja da mi, uz Pomoć samo Mila Boge probamo to sami. Rekoh, velike 4 kile, mamina je to krofna. Bez veštačkih bradavica i mamin snažni decko kroz jedan dan pokrenu mleko, krv stala, bradavice najbolje moguće i doživesmo mi BLAGODAT KOJU SAMO MAJKA MOŽE DA STVORI! Bio si beba satić, pa i ostao, mami je prosto žao bilo što je dojenje na 3 sata, bez zahteva nekad ranije, pa sve broji minute do sledećeg podoja. Najlepših 15 meseci. Trajalo bi i trajalo, no, u mamin stomak se uselio još jedan novi zivot, moj brat, koji je nastavio blagodat za nepunih godinu dana kada sam ja stao, dojenje kao od šale ide kod bate, sada mama uživa dok bata siki, a ja im pravim društvo, dok naš taja posmatra i ne skida osmeh sa lica! Hvala ti Bože, ne zaustavljamo se, daj nam sa se na batino dojenje nadoveže još jedna beba, bata ili seka, ne biramo. Samo da je više drustva za smeh, igru i uživanje.