Htela bih da podržim sve mame koje žele da doje svoju decu iako u današnje vreme čujem razne komentare i čudne razloge zbog čega ne doje svoje dete. Ja sam htela da dojim i istrajala sam u tome. U početku je bilo teško, ragade koje su bolele, dobila sam temperaturu, jedna dojka se upalila, ja bukvalno plačem i dojim bebu. Moja mama mi je puno pomogla jer je bila tu i pružila mi podršku i rekla mi da budem uporna i da će sve biti ok. Verujem da nisam imala podršku ko zna da li bih nastavila da dojim bebu. Nema bolje hrane od majčinog mleka i jako mi je žao što neke mame lako odustaju. UPORNOST je bitna, najbitnija. I velika PODRŠKA. Jer bez toga desi se da mame odustanu a da se nisu potrudile dovoljno. Vremenom sam se i ja opustila i priroda radi svoje, beba sisa koliko hoće, mleko nadolazi i sve bude super. Bilo je trenutaka kad sam mislila da nije još gladna? Grudi su mi mekane, da li imam dovoljno mleka? Ali naravno sve je bilo super. Imamo 14 meseci i još dojim svoju bebu, i za takav odnos mame i bebe pretrpela bi svaku regadu. Taj doživljaj je čist, prirodan, pun ljubavi i pun sreće. I moje i njene. Za dojenje treba strpljenja, ljubavi, upornosti, predanosti... Al sve je to zarad tog divnog bića koje smo donele na svet i zarad njegovog zdravlja. Drage mame tu smo da zajedno prebrodimo prepreke i da istrajemo u dojenju❤️