Imala sam 23 godine kada sam ostala prvi put trudna. Jedva sam čekala da upoznam svog malog princa, 1.10.2015.došao je taj dan, bila je to ljubav na prvi pogled, beban 4150kg i 57cm :) Stigli smo kući iz porodilišta, prva beba nije bilo lako, voleo je da sisa jako, ali ja sam imala osećaj da mu je to malo, počela sam sa dohranom, kada je došla babica u posetu rekla je da nema potrebe za tim. Naravno poslušala sam je, posle par dana prilagodili smo se jedno drugom da smo prosto uživali, koliko beba toliko sam i ja jedva čekala da dojim, taj osećaj ljubavi, zadovoljstva sreće, te okice neverovatno. Osećala sam se mnogo jako kad vidim da samo zbog mene beban tako napreduje :) I tako smo se mazili 2 godine, kada je imao 1,5 godinu vratila sam se na posao, ali bilo nam je teško da se odreknemo odmah tog trenutka. Dve godine posle toga rodio se drugi princ 17.04.2019. Bata takođe 4150kg i 57cm. Mislila sam da nikog ne mogu voleti kao prvo dete, ali naravno da sam pogrešila. Opet se desila ta neverovatna ljubav. Sada sa iskustvom već, odmah smo se prvi dan prilagodili, bilo je mnogo lakše. Bata čini mi se jos više voli da sisa od starijeg brata, uživa u tome. Kada je bio beba nismo gledali ni vreme ni mesto, dojila sam kad god bi beban zatražio, na plazi, u restoranu, parku bilo gde. Dojenje na javnom mestu nije bio problem, jer nisam nikog videla oko sebe kad krene da sisa, sem bebe i tog osmeha zadovoljstva koji viri iz njegovih okica i kaže mama hvala ti :) Sad moj dečak ima 13 meseci, a ja sam opet trudna :) Juhuu, stiže treća sreća, toliko sam želela troje dece :) Bata i dalje sisa, pokušavamo da se odviknemo, bas nam je teško mazimo se ujutro i uveče, valjda ćemo uspeti :) Jer mora biti dovoljno i za treću bebu :) Svi se šale sa nama sad bata i beba će zajedno da uživaju, jer će bata stvarno teško da se odrekne svog dela :) To je naša prica o dojenju, pozdrav za sve mame :)