Bajka? Moje iskustvo je stvarno bilo sve samo ne to... Dobro, kasnije se moglo nazvati pravim uživanjem ali smo se do toga namučili i naplakali ali i ludo zavoleli, nas troje - tri musketara! Trudnoća tako brzo prođe, naročito ako je dobra i zdrava ali jedne misli sam se plašila, a to je bilo dojenje...Mnoge su mogle, moći ću valjda i ja. Ali mnoge prećute svoju agoniju, stresove i nevolje koje su prevazišle. Ja svoju delim jer želim da poručim : kad hoćeš to, možeš! Nije fraza, nije lako, ali se može uz pravu podršku i puuuuno ljubavi i volje! Odustajanje mi je padalo na pamet ali sam verovala da možemo svi zajedno! Carski rez spinalom je bogovski ali mleko ne dolazi tako brzo, još je prvorotkinjama to naročito nepoznato. Moje nevolje su bile pretvrde grudi sa mlekom koje nije moglo da izađe, kanali zapušteni i nerazrađeni a grudve i čvorići postaju sve gori. Moj dečak je uspavanko kog su mi skoro redovno dovodili na podoj umazanog od dohrane i već zaspalog. Nije fer! Ljute se na nas što ne umemo da ih nateramo da uhvate bradavicu kako treba, a ovamo bas ubiju u pojam sa sitom decom... Ne znam, možda se moj bebac najviše derao pa su ga hranile prvog! Masaža, grejanje grudi, plastične kese, kupus... Hej, zamislite, muž mi donosi izgnječen kupus u porodilište a ja ga delim sa cimerkama... Film da se snimi! Polako je popuštao pritisak ali moj dečak i dalje samo džonjao kod mene i slabo vukao! Pumpicom (koju jedva sastavih) izvlačim celih 10 ml kolostruma ali to je 10 najslađih ml u mom a verovatno i njegovom životu. Prosto sam ponosna na to bila, kao da je 1000 mililitara. Dohrana je uvedena i nastavila sam da je dajem bebcu I kad smo došli kući. Davala sam mu je i plakala... Ne zato što mislim da ne valja ili slično, već ronim suze što imam hrane u sebi za njega a ne znam kako da proradi "menza" i da on samo stane sa tacnom i uzme svoj obrok. Izmuzavanje do besvesti, masiranje i razbijanje grudvica u dojkama, jedenje, jedenje i jedenje.... Uz dužno poštovanje svih mama, komšinica i baka oko nas, ne mora se divovski jesti da bi se mleko stvaralo... Potrebna su vam jedna gladna usta koja nisu lenja, koja vuku, cokću, traže i ne zaspu odmah čim dojenje počne. Leblebije, čaj za dojilje i Fitolat su mi bili dobri saveznici dok moj sin nije shvatio da je sve mamino lepše i da grčeva ima manje kada siki, umesto flašice koju odmah popije i usput se naguta vazduha. Hvala mu što je to shvatio a hvala i mom dragom mužu koji mi je bio najveća podrška ikada! Sikio je bebac do svoje prve godine i nastavio bi da se nije desila druga trudnoća... Ups! Baš se brzo dogodilo! Takav osećaj spokoja, mira, spavanja na mojim grudima, maženja i ljubavi verovatno ćete doživeti sa detetom ali sa dojenjem imate to sve svakog dana, nekoliko puta dnevno. Neopisiv osećaj! Nažalost, malo je podrške od strane sestara, patronaže (bar u mom slučaju) a puno se žene kritikuju što ne doje. Podrška treba da krene od porodice, školice za trudnice i na kraju porodilišta i svi će biti srećni a statistika bolja. Ko želi-neka ne odustaje, vratiće mu se trostruko i takav zen momenat ne može da zameni nijedna joga na ovom svetu! Živeli!