Hm... odakle poceti? Pa od pocetka. Imam dve cerkice 4,5god.i druga tri meseca jos malo. Ove rodjene u terminu u malom porodilistu u Lazarevcu, prirodno, ista kilaza 3,750,bebi frendli program. Kako mi je samo bilo tesko kad se setim sto prva beba nije htela na grudi, data flasica i duda po rodjenju u porodilistu, i pored izobilja mog mleka, mislila sam da sam ja kriva jer nisam znala kako, a ona vristi gladna, kriva sto se nisam edukovala dovoljno. Izmlazala se do treceg meseca, davala dohranu i plakala, mislila sam da ona mene ne prihvata. Druga beba rodjena ove godine 21og januara, strah od porodjaja mali naspram straha da li,, ce me prihvatiti ", babice i ovaj put ne zainteresovane. Porodila se, i pomislila u sebi istu noc ne znas da sisas ne znas na flasicu, uzmem je pored bolova u rukei stavim na grudiiz kojih jos ni kolostrum nije krenuo, a ona vuce, a ne znam da vam opisem tu srecu, radost, osecaj ne opisiv, svima javljam ONA VUCE, krece melko sutradan, odbijam dohranu svaki put kad donesu, ona sisa. Bilo je poteskoca, prejede se, grcevi, vazduh, da li joj je malo ali nisam odustala. I evo skoro tri meseca napredovala, porasla, spava po skoro celu noc, sžeje se kad god ugleda moje lice, a moj osecaj kao i prve noci. Nadam se da nije predugo, al opet po meni prekratka prica kojom se moze opisati ta veza, ta sreca izmedju majke i deteta. Pozdrav veliki od Nene i Nede.