Bila sam presrećna kada sam saznala da sam konačno zatrudnela i znala sam da ću dojiti svoje dete i da ću se boriti za svaku kap mleka.
U početku je bilo bolno i teško. Nisam znala koliko mleka imam i da li je dovoljno za moju bebu. Davala sam mu i formulu posle svakog podoja. Pila sam čajeve, Fitolat tablete, sve što bi mi pomoglo da imam dovoljno mleka za svog bebca. Kada je napunio 4 meseca,sam je odbio dohranu. Nas dvoje smo uživali u dojenju. Nisam morala da nosim tu kutiju sa formulom,pa flašice. Kakvo olakšanje! Sve vreme sam pazila šta jedem i naravno, morala sam da se odreknem nekih stvari koje volim da jedem. U međuvremenu sam počela da radim i jedva sam čekala da dođem kući i da ga podojim. Bilo je naporno i bolno. Mleko bi probijalo na sve strane i bilo je baš neprijatno. Bebac je napunio 2 godine, a ja sam ga još uvek dojila. Naučio je redne brojeve i jednu dudu nazvao pui dudi a drugu dugi dudi i tražio da duda. Svi su se brinuli kako ćemo prestati. Čak sam otišla i psihologu po savet i ona mi je rekla da ostavim svoje dete na nedelju dana i da ću ga tako odbiti. Naravno, to nije bila opcija. Ljubazno sam joj se zahvalila i rekla da sam očekivala od nje veću kreativnost kada su saveti u pitanju. Nastavila sam da ga dojim. Kada je napunio 26 meseci osećala sam se loše. Mislila sam da imam ili hormonalni poremećaj ili da ulazim u menopauzu zbog neredovnog ciklusa. Ciklus mi je bio neredovan zbog dojenja. Međutim, na moju veliku radost to je bila trudnoća. Zatrudnela sam ponovo zahvaljujući dojenju. Dojila sam svoje prvo dete dok nisam ušla u 6. mesec trudnoće i mleko je samo prestalo. Moj sin nije tugovao i uprkos strepnjama svih nas, sve se lepo završilo. Dojila sam ga 31 mesec. Napravila sam pauzu od 3 i po meseca i evo me, opet dojim. Samo ovog puta ćerku. Moj sin se seti kad me vidi da dojim njegovu seku i traži svoju pui dudi. Smeje se. Sada mu je smešno ali je i dalje zove tako.