Tog sedmog marta prošle godine osećanja su mi bila pomešana,iznenada i bez najave (kako to obično biva) krenuo je porodjaj,strah,briga i sreća stopili su se u neki neobičan osećaj,kao da sam lebdela izmedju svih tih lica doktora i sestara,znala sam da nešto nije u redu,jer iako sam znala da ću carskim rezom roditi kao što sam prethodno i sina,ovog puta imala sam gestacijski šećer,a zabrinuta lica zamaskirana ohrabrenjem mi nisu ulivala ono što su htela.
U tom ludilu i opštoj žurbi sam ipak uspela da se opustim jer sam čula glas najmilijih prethodno.
Stavili su mi masku,pre nego sam utonula u san imala sam na umu tu jednu srećnu misao,dolazi mi moja mala vila.

Kad sam se probudila još bunovna izrešetale su me poput kiše metaka reči pedijatra "vaša bebica teško diše,moraće u Kg za njeno dobro." Pre samo minut ja sam je videla na pola minuta,moju malu krofnicu koja je morala da ode od mene,a da me još uvek nije ni upoznala kako treba,da je nisam čak ni poljubila.

Neću pričati o mojoj svakodnevnoj brizi,tugi i čežnji za njom,dovoljno je reći zamislite da ste u porodilištu,okružene mamama sa bebicama i trudnicama,a niti ste trudni,niti je vaše dete sa vama pa ta slika i prizor pojačava vašu tugu i čežnju. Kako nisam imala mleka za sina,te nije dojio odlučih da poradim na podsticanju laktacije i sačuvam ga bar za nju,toliko sam mogla da uradim. Svi mi znamo da je dojenje jako važno i da od majčinog mleka nema ničeg zdravijeg za bebu. Zahvalna sam medicinskim sestrama što su mi davale savete i podršku zahvaljujući njima zadržala sam mleko punih 4 nedelja,dok sam o njenom oporavku slušala od sestara sa druge strane telefonske žice i nadala se svaki dan da će je otpustiti iz bolnice uskoro i da me neće zaboraviti.

Nakon 4 nedelje ja sam prvi put uzela svoje dete u ruke i poljubila je,dojila prvi put. Iskusila taj neobičan,poseban osećaj. U narednim danima dosta je ojačala i napredovala sasvim lepo i sama sam se uverila u blagodete koje donosi dojenje,apetit joj se povećao,sve više je dodavala i na njoj se nije videlo da je beba koja je osim otežanog disanja imala još par dijagnoza.

Danas Anja ima 15 meseci i zabavlja sve oko sebe,prava je šašavica i brbljivica a,uskoro će i da prohoda,mleko joj je i dalje najbolji prijatelj.

Želela bih da poručim svim budućim mamama da što više mogu doje decu ako imaju mogućnost izbora,sa prvim detetom ja nisam imala taj izbor i bilo mi je žao,sa drugim jesam i moj izbor je bio da ne odustanem,da joj pružim samo najbolje jer dojenje je čudo samo po sebi njime potpomažemo rast onog čuda koje je u nama raslo 9 meseci a,u našem srcu obitava čitav život. 🤗