Prizor - mama doji bebu, bebu - svoje dete. Beba sisa. Slatkasta tisina oko njih. Poneki bliski prolaznik - tata, baka, na prstima se prikradaju, ne bi li i oni podelili sa njima taj trenutak neznosti. Beba, u tom trenutku, mirna, spokojna, zanesena, zadovoljna. Mama? Mama ima srecu da za vecnost u svojim mislima i secanjima sacuva te dragocene trenutke koji se ne daju porediti ni sa jednim dotasnjim ushicenjem, ni zadovoljsvom. Ljubav koja kao oreol svetaca siri svoju pozitivnu energiju...Coktanje koje zvuci kao najumilnija arija...Majka miluje svoje cedo, a ono se od miline i slasti odupire svojim nozicama o njenu utrobu kao da oseca to mesto donedavne sigurnosti...Nesto sto je samo zeni dato da oseti, a da ni najlepsim recima ovoga sveta ne moze opisati...
Neka mama doji bebu. Neka beba sisa. Prizor koji budi nostalgiju, mami i osmeh i suzu...