Aah mili Bože, kako da počneem 😁
20 mi je leta, kada su mi bake, tetkte, strine i mama pričale kako je dojenje jako važno i bitno za bebu a i za zdravlje majke nisam bila svesna tad u tom trenutku. Moram da napomenem da nisam išla na savetovanja. Kad sam se porodila, i kad su ga stavili na mene, jedino šta sam hetal u tom trenutku je to da moje dete dobija samo moje mleko, pogledala sam ga i obećala mu da ću dati poslednji atom snage da čuvam mleko, da se što manje nerviram, da ću pravilno da jedem. Prvo sisanje: babica dolazi u sobu, stavlja ga pored mene, ja gledam, razmišljam, šta sad, kakoo? Polako izvadim dojku i dam mu, ali mleka nema. Čujem jednu ženicu iz sobe do mene kako objašnjava da treba što više da se masiraju dojke da bi mleko krenulo. On je sve vreme vukao, a ja bih se sve vreme Bogu molila da mi mleko nadodje, babica dolazi i uzima ga. Ja sve vreme ispitujem da li je to njemu dovoljno, a oči mi pune suza, ona odgovara "vidite kako je miran, ne plače, ništa mu ne fali"
Zahvaljujem se babici koja je bila pomalo otresita.
A ja krećem da masiram dojke, da pijem puno tečnosti, soka od jabuke, jedem koliko mogu.
Odlazim da se malo osvežim, i sa mlakom vodom pod jakim mlazom prelazim preko grudi, odjednom primećujem kako iz grudi kreće da prska svetlo bela tečnost, juhuuuuuuu! Suzaaa suzu stižee, ali od srećee. Dovode mi ga opeet na hranjenje, on me gleda tim lepim krupnim okicama, mislim seee u sebii "Božee, svet je tako prljav, a ti tako čist si"
Dolazi dan kad krećemo kući, opet se molim Bogu da mi ne kažu da je mleko slabo i da mora dohrana, prilazi pedijatar i kaže: heej mamicee, što više vitamina C, slaba si, bebica je zadovoljna sa količinom tvog mlekaa i jedii punooo maladog sira, i što više tečnosti" od srećee je grlim i zahvaljujem se... Dolazimo kući, i počinjemo našu malu avanturu. Ne znam da li je to sa svim majkama ili je samo tako sa mnom, svaki put kad je zaplakao pomislila bih da je gladan. U suštini sam u početku pila jakoo puno tečnosti, pridržavala se zdrave ishrane, bez stresa, trudila se da koliko-toliko odspavam. Bilo je dana kad bih potonula u sebe, jer su mi gridi bile mekane, i jedva bih se izmuzla, to je bio onaj prelaz iz 4-og u 5-i mesec. Evooo nas sad ćemo 8-i mesec i još sikimo. Nemamo nameru da prekidamo to zadovoljstvo. Ono što hoću da napomenem, hoću da pružim podršku sviim majkama ovog sveta. Svaka majka želi svom detetu samo najbolje. Ne treba osudjivati nekoga ko ne može da doji, jer 100% sam uverena da bi dojila samo da može, većinom ne mogu iz zdravstvenih razloga.
I daa, da ne pričam kolko sam kikirikijaa i žita pojela. Ženeee, majke kraljiceee to je odlično za laktaciju. Drago mi je što učestvujem u ovome, i nadam se da će nekome moj text pomoći.
Znači žene: BEZ - nervoze ono najviše šteti!
Što više tečnosti, sna (koliko je to moguće) svežeg povrća, voća, što više smeha, radostiii.
Sve su to slatke mukeee.
Hvala Vama što ste nam pružili priliku da napišemo našu malu avanturu i čaroliju kroz dojenje, jer stvarno je divan osećaj kad znaš da tvoje telo proizvodi nešto šti je sve tom malom biću! 🍀❤️