Tog dana, nakon mnogo sati provedenih u nesnosnim bolovima zavrsila sam u sok sobi. Rodila sam te carskim rezom. Svi su te videli pre mene. Jos se nisam ni probudila, ceo facebook je bio obavesten da si stigao, svi su videli tvoju sliku. Kada sam otvorila oci ugledala sam zenu u belom mantilu i tebe, uvijenog u beli peskir kao malu kiflu. Nisam te videla. Sve je bilo mutno. Probudila zam se sledeceg jutra. Transfuzija, infuzija, i jos po koja injekcija,kateter...nisam mogla da se pomerim. Ugurali se te u kolicima uvijenog u peskir, virila ti je samo glavica. Suze su mi se slivale niz lice. Bila je to eksplozija emocija koja me je obuzela kada sam te ugledala. Prvi put sam te ugledala, a nisam mogla ni da te dodirnem. Nakon 5 minuta su te odveli. Drugog dana sam se svim silama trudila da ustanem iako mi se medicinska sestra smejala i nije htela da mi pomogne. Njoj u inat sam se celog dana setala sa nesnosnim bolovima,samo da bih mogla da te pomilujem kada te ponovo doguraju u kolicima. Nisu hteli ni da mi te dodaju da te uzmem u narucje.samo bi te nahranili i tako uspavanog dovodili na par minuta. Najzad sam izasla iz sok sobe, u poluintenzivnu. I dalje sam jedva ustajala, mleka ni na vidiku nije bilo. Odvodili su te i dovodili sitog i uspavanog. Nisu zeleli ni da pokusaju da mi te dodaju za podoj. I tako 5 dana... Najzad smo izasli. Tata nas je odveo kuci. Svi su se okupili da te vide, svi su me neprestano zapitkivali da li te dojim. A ja? Ja sam upala u postporodjajnu depresiju. Nisam imala snage ni za sebe, nisam spavala nocima, od prevelike zelje da te ugledam i neispustam iz narucja ostala je samo zelja. Nisam smela da ostanem sama sa tobom u sobi, bojala sam se. Nisam imala mleka, plakala sam. Dobila sam i temperaturu, pritisak mi se povecao, telo mi je drhtalo, ti si plakao...htela sam samo da vristim u sebi svom snagom. To nisam bila ja. Ali nakon 2 dana, resila sam da se oduprem svim negativnim mislima, stvarima i da se izborim, za sebe, tebe, za nas. Svaka 2.5h sam pumpicom izvlacila mleko. Svaka 2.5h bih te dojila, iako nisam imala cime. Nisam spavala jos dve nedelje. Ni sama ne znam kako sam to izgurala, ali jesam. Uspela sam. Od nicega- stvorila se reka. Imala sam mleka i za tebe i za jos 3 bebe ako je bilo potrebno. Uspeli smo. Svima u inat. Nama za dobro. Tebi za dobro. Volim te. I danas nakon 6 meseci ne mogu da zamislim da sam htela da odustanem. Ne zelim da odustanem. Necu odustati nikada. Ovo sto imamo i sto delimo dok si priljubljen uz moje grudi niko ne moze da dozivi osim majke koja se istinski bori za svoje pile. Dok mi opipavas lice, milujes kosu, gledas me u oci..Ti si deo mene. I hvala Bogu sto te imam. Dojenje je nesto najlepse sto mozemo da podelimo, samo nas dvoje i nadam se da ce trajati jos dugo, bar jos godinu dana. Volim te sine.