Čim sam zatrudnela znala sam da želim da dojim. Pored svih zdravstvenih benefita dojenja, ja sam želela da osetim emocije koje dojenje donosi. Porodila sam se 15 dana pre termina, hitnim carskim rezom. Beba je bila dobro ali manje težine (1.950g). Moje stanje se iskomplikovalo jer mi se u stomaku stvorio hematom, pa su me ponovo operisali. S braunilama u rukama nisam odustajala, izmlazala sam se danju i noću u bolnici da bih sačuvala mleko. Posle 18 dana boravka u bolnici i antibiotske terapije konačno smo izašle kući i dojenje je počelo. Irina je bila oduševljena svojom sikom i nežnošću kontakta sa majčinom kožom. Iako je bila manje težine, borile smo se da sisa, jer se brzo umarala i spavala na siki. Dohranjivala sam je i na flašicu. Kada je malo odjačila ja nisam imala dovoljno mleka, pila sam Hip čaj za dojilje i tablete za podsticanje laktacije Fitolat. Ona sada ima skoro 5 meseci, sisa i jede dohranu. Borimo se svim silama da istrajemo jer se ona toliko raduje kad ja imam mleka i dam joj njenu siku. Potpuno me emotivno razoruža kad sisa i onda u jednom trenutku podigne glavu i uputi mi svoj najlepši osmeh sa nekim samo njoj razumljivim komentarom.
Dojenje nije samo hranjenje bebe to je najlepša emotivna razmena između mame i bebe.
Dojenje, to je čista esencija ljubavi