Sećam se ulaze sestre i donose mi mog malog anđela u naručje, govori mi da ga stavim na dojku, ja pokušavam ali mi ne ide 🙂 Zovem ponovo sestru i tražim pomoc, kad je beba pocela da sisa nisam smela da se pomerim iz polozaja u kom sam se tad nalazila ni milimetar plašila sam se da neću opet uspeti da ga dojim. Napravio mi je ragade, ali sam ga I pored toga dojila. Nakon dva tri dana dobio je žuticu, po povratku iz porodilista dojenje je počelo da ide teže, brzo se umarao, teško se budio ali ja nisam odustajala. Cesto sam ga merila da vidim da li napreduje i davala mu da sisa na zahtev. Sećam se da su mi mnogi govorili da nemam dovoljno mleka zato sto je često sisao ali ja nisam slušala nikog, radila sam kako ja smatram da je najbolje. Znala sam kad lepo napreduje, mleko moje je dovoljno a da li sisa na sat ili 3 nije bilo važno, zdravije mleko od majčinog mleka ne postoji tako da je svaka žrtva vredna. Dojila sam ga do pune dve godine, ostala sam trudna kad je imao sedam meseci i pored svega nastavila sam da dojim do porođaja. Rodila sam malenu devojcicu, mog drugog anđela, kad smo došli kući nastavila sam da dojim još par meseci dok si nije napunio dve. Sve je prošlo dobro i zahvalna sam Bogu što mi je podario sina i cerku. Porucujem svim ženama da se potrude da doje, pored toga što je majčino mleko najzdravihe, dojenje je kao sam čin predivno iskustvo, takva bliskost i povezanost sa bebom osetimo samo dok dojimo. Price o nedovoljnoj količini mleka su mitovi, to se retko dešava... Trudi te se da dojite, ne gledajte sat, dojite na zahtev i uspeh je zagarantovan.