Bozićno jutro... Prelepo, osunčano... 😊
Ležim, čekam... Iscrpljena, pospana, ali ne želim da spavam, želim da je vidim, da je osetim...
Znatiželjna, bojažljiva, pomalo zabrinuta... 😐
Da li ćemo se odmah uklopiti? Da li imam dovoljno mleka?
Kad će je doneti? 🤔 Šta toliko čekaju? Hoću da je vidim, hoću da je zagrlim! 🤗
Eto ih! Donose je! 😍
Tako je malaaa... nesigurna, uplašena...
Ajde bebo, govorim..
Ajde da ciciš ( odakle mi pade na pamet bas takva reč ne bih znala, 😁 ali zvučalo je preslatko, i tako i ostade)...
"Šta radi beba?" kad me pitaju, ja kažem "Cici" 😁
I ostade "cici" naša omiljena reč... 😄😍
Kad je uzmem u naručje i izgovorim, ozare se te male plave oke, gledaju me jedvačekajući, puće ustašca... Grlim je svaki put, mazim po kosi, šapućem joj priče... Najlepše priče na svetu... 😍 A ona "cici" i sluša pomno, kao da sve razume 😊 Pomera rukice mahinalno, a kao da me miluje najlepšim mogućim pokretima prstiju, gleda širom otvorenih očiju koje govore "Čuvaj me mama, čuvaj me mala sam ti" 😍 I čuvaću je zauvek, štitiću je, braniću je... Taj momenat izmedju mene i nje je neprocenjiv, taj momenat je sve...ta veza je neraskidiva, ta bliskost je jedinstvena...i svaki put jača i jača 😊
Najčistija ljubav je ljubav izmedju mame i bebe ❤️