Da, dojila sam isključivo koristeći električnu pumpicu godinu dana. Početak kao i svaki bio je bolan i težak. Svakih sat vremena moj sin prvenac je plakao i bio gladan. Moje grudi bolne, bradavice još više jer se nisu stigle oporaviti od predhodnog podoja.
Kao prvorotka imala sam planove kako ću istrajati i obavezno dojiti koliko budem mogla dugo. Od svojih tinejdžerskih dana imam fibroadenome u obe dojke. Na jednoj 5, na drugoj 4 i još mnogo malih kojima se ne zna broj. Redovno se kontrolišem i sa 26 godina sam morala da izvadim tri koja su mi se sklopila i porasla preko 5 cm. Plašila sam se dojenja, jer sam već i ovako osetljiva na grudi. Doktor me je svakako ohrabrio da budem uporna, da mi moje stanje ništa ne remeti. Sve je to u glavi i želji, a i potrebi kada čujete svoju gladnu bebu kako vas traži. Moj sinčić nije uspevao da mi olakša pritisak u grudima od nadolazećeg mleka, a strah od upale me je naveo da se izmlazavam pumpicom posle podoja. Pošto sam ispraznila grudi, a on ubrzo tražio još mleka ponudila sam mu flašicu. Tako sam ja mogla da odmorim, bradavice da se malo oporave, a on se zasitio do grla i ogladneo za 2-3 sata. Tako sam sebi presudila. Imala sam podršku supruga da je najvažnije što dojim, da naš sin lepo napreduje, a i on je bio više uključen u taj naš odnos jer je preuzeo pokoji podoj sa unapred spremljenom flašicom, a ja sam mogla da malo odmorim. Dobra strana je i ta što sam napravila i lepu zalihu mleka u zamrzivaču. Nema loših strana, sve je vredelo truda, prikovana tako za pumpicu na svakih 2-3 sata prvih meseci, a kasnije na 4 sata, pa na 6h... Svuda za sobom sam nosila pumpicu i bila maksimalno disciplinovana što mislim da je bilo ključno za dojenje toliko vremena. Imamo zdravog i pravog sina od 3 godine. Čekam drugu bebu, devojčicu, videćemo kako će biti ali dojiću je sigirno, tako sam odlučila. Moje grudi su spremne, a za svaki slučaj spremna je i pumpica.