Te davne 2005-te godine rodila sam prvo dete, devojčicu. Sve je u početku bilo lepo i čarobno. Prvi dodir, prvi zagrljaj. Jednom rečju sve je bilo prvi put. Sve je bilo savršeno dok beba nije napunila 3meseca.Tad su krenuo pravi i ozbiljni plac. Veće negde oko 22h pa sve do 03h izjutra taj plac se čuo. Sutra dan gde ću šta ću odem do doktorke. Ona reče grčevi. Kupim sve za grčeve ali plac se nastavlja svaki put u isto vreme. Đavo mi neda mira odem uveče negde oko 22h do dežurnog i uzmem uput. Otišli smo i onda mi je bilo rečeno da su bebi creva puna vazduha i da se mora vazduh izvaditi. Uzeli su mi je iz ruku i odneli. Kad su je doneli rekli su da je beba gladna i da ona u tom periodu mora više da jede. Odlučila sam sama da joj uvedem mleko i keks. I eto mojim mukama je došao kraj. Sad 2014-te rodila sam drugu devojčicu i oko nje sam radila sve na svoju ruku i evo je preslatka i živa i zdrava moja Teodora. Želim svim mamama dati savet:neslusajte nikog oko sebe nego sami svoje srce, jer onako kako mama odhrani dete je najbolje.