Dođe i taj dan, nešto pre termina, mala Maša je rešila da izađe vani ..Nije mamu mučila, za par sati i napona došla je na svet ..mala ,mršava, čupava sa svega 2600 gr..Mrva. Pored male kilaže, počele su muke, Maša je gubila i dalje kilažu ..iz dana u dan ...čekale smo u bolnici, primala infuziju i kalirala ..Više se ne sećam do koje kilaže je stigla ...Mami je mleko nadošlo treći dan po rođenju Maše...Ali,muke kreću sad...Maša nema snage da izvuče mleko, mama ima loše bradavice. Ali mama je uporna da Maša mora dojiti ....Pumpe, veštačke bradavice, špric na vakum. ...mleko mora poteći, pa iz pumpe u špric pa u Mašina mala usta ...I krenuli smo sa dobijanjem na gramima i otpušteni kući posle nedelju dana sa kilažom 2590 grama...Kući se nastavljaju muke sa podojima..Mama se samo muzla, pumpa je bila losa, po par sati se mama muze, da Maša popije mkeko...Svidelo joj se Mamino mleko, mleko iz maminih toplih grudi, mleko sa antitetelima i limfocitima, mleko koje je značilo za Mašu, blagoslov, hranu, lek, zdravlje, vodu, ljubav, zagrljaj...Nakon napornih 20 dana.......gle, čudo...Maša je ojačala i jako snažno krenula da siki Mamu i njenu siku...vauuuuuu, sreća radost, suze, osmeh...ona je uspela ...ona sisa...ona jede...I jako jako vuče......znate šta je najdivnije? Ona to još radi, ima 18 meseci, majka radi sa bolesnima od korone, pod punom zaštitom..Ali kad dođe kući, pod maskom, Maša malo jagnje i dalje doji..Lepo je, a korona neće putem mleka ...Uživamo ..volimo se...jer ona je moje malo jagnje.